Лука Митровић: Искрен да будем, и себе сам изненадио у неким стварима

Уместо да за Бадње вече у дворани професора Николића окупи црвено-белу породицу, а онда и учини све како би навијачи за божићном трпезом причали о још једној великој партији и са великим надама маштали о ономе што следи, Црвена звезда је у уторак увече практично морала да прекине са свим активностима.

После Николе Калинића који је прескочио гостовање у Сплиту, чак осморица играча је позитивно на коронавирус заједно са три члана стручног штаба на челу са Дејаном Радоњићем. А питање је и да ли је ту крај.

Буквално преко ноћи, из пакленог ритма и приче о Фенербахчеу, а затим и дербија АБА лиге у Подгорици, црвено-бели су ушли у принудну паузу које ће трајати најмање недељу дана. И поред Будућности, обухватити још Реал и Жалгирис.

Али створило је то простор да се испричају неке друге приче. Веома важне и поучне, а које је жесток темпо мечева све време гурао у други план. Једна од њих је прича о Луки Митровићу.

Момак рођен 21. марта, 1993. године у Новом Саду игра шесту сезону у Црвеној звезди, по многима најбољу у каријери. У првом, петогодишњем мандату освојио је чак десет трофеја.

Носио је капитенску траку, показивао огроман потенцијал, све време искушаван тешким повредама. Сада већ давне, 2017. задужио је дрес Бамберга, али пехови су наставили да га прате и све време га стављали на велике изазове.

Борио се са проблемима, али и самим собом. Снови су му се рушили, а сада их живи. И након свега, као ветеран са само 28 година и још много сезона испред себе, мудро каже:

- Много је лакше доћи до овог нивоа, него на њему остати дуги низ година. То ми је, ајде да кажем, наредни задатак и циљ.

Тако здрав став о животу и каријери, Митровић је изградио кроз многобројне битке. Ожиљци су ту, да га увек подсете на борбе и искушења. Али и да, како сам то каже ништа не узима здраво за готово.

Лука Митровић је увек био победник. Каријера му је поплочана трофејима. Ипак, код њега реч победник, има много шире значење и обухвата све на терену и око њега.

- Ментално и као личност, сада сам далеко зрелији. Уз искуство које сам стекао на све око себе гледам другачије. На терену се осећам сјајно, уживам у сваком тренутку. Да будем искрен и себе сам изненадио у неким стварима. Али опет, то ништа није случајно. Иза свега стоји велики рад и жеља, поготово у тренуцима кад се ствари нису одвијале онако како сам се надао. Колико да су моја издања изненађење свима, то је нешто ка чему сам све време стремио – одговара ас црвено-белих на питање колико су га минуле године и проблеми променили.

Свако ко иоле прати каријеру Митровића зна за тешке повреде у црвено-белом дресу. Наредни велики пех је имао у Бамбергу, што је условило да до врха иде тежим путем. А што подразумева све, од краткорочних уговора и сумњи јавности, до битке са унутрашњим демонима.

- Континуитет је важан, не само за спортисту, већ у скаом занимању. Ту мислим пре свега на континуитет доброг рада и играња. Шта год да радиш, ако после годину дана, имаш шест месеци принудне паузе и то се стални понавља, три, четири пута, онда то оставља дубоке трагове. Свака пауза вас на неки начин обликује, више нисте исти човек. Од сезоне у Манреси, па преко Јерусалима и Будућности, ово је трећа година у којој сам здрав и без пауза. Током тог периода све време идем напред, ништа ме није спутавало. Ствари су полако легле на своје место и плодови рада излазе на видело.

Правећи кратку паузу, сређујући мисли које су навирале, Митровић је наставио:

- У односу на моју последњу годину првог мандата у Црвеној звезди, нисам научио нешто што већ нисам прошао. Али сам искуснији за рад са различитим играчима, сарадњу са многобројним тренерима. У крајњем случају, старији сам и стрпљивији, што раније није био случај. Оптерећивао сам себе превеликим очекивањима, све време стварајући сам себи притисак који је у једном тренутку почео да ме једе. Сада сам много рационалнији. Неке ствари дођу саме од себе. Не треба претерано трчати за њима, пошто онда све може да оде у погрешном смеру.

Сваки човек је прича за себе. А, на питање шта је то што је њега највише обликовало и утицало да сада прича из угла победника, сјајни крилни центар одговара:

- Повреде су ме научиле да више поштујем своје тело, да га чувам и да више радим. Ту сам направио велику промену. Међутим, нема ту неке превелике филозофије. Све се заснива на раду и стрпљењу, оно је подједнако битно. Ако је неко посвећен, у неком тренутку ће сигурно добити прилику. Само је питање да ли ће је искористити.

Да би речено дочарао кроз лични пример, Митровић је вратио причу на Манресу, први клуб после пеха са повредом и операцијом у Немачкој.

- Након опоравка и полусезоне у Мурсији, која је била све само не добра и где сам због свих тих повреда изгубио неку страст за играњем и кошарком, потписао сам уговор на само месец дана. Онда сам се изборио за продужење за још један месец, а онда и до краја сезоне. Након свега лошег дошла је шанса за коју сам се борио. За њу сам се сам изборио, пошто сви знају шта значи кад негде дођете на само месец дана, практично само као испомоћ. На крају, претворило се то у сасвим солидне сезоне, после које су хтели да ме задрже. Али, одлучио сам се за неки други пут и испоставило се нисам погрешио. Прикључио сам се Јерусалиму, па сачекао прилику у Будућност и години у којој сам се поново приближио јавности у региону. Неке прилике сам из објективних разлога пропуштао, али кад год је било до мене одмах сам их грабио и користио. Све то ме је водило до овог где сам сада.

Евоцирање успомена на искушења прошао, код Митровића је изазвала буру емоција. Речи су просто навирале из њега.

- Било је веома тешких периода, када ми није ни било до кошарке. Не могу да кажем ни да ми није падало на памет да дигнем руке од свега. А, све због неког осећаја на терену. У Немачкој сам се баш мучио, плус та операција, па јако тежак опоравак. За сваки тренинг сам морао сат времена да се загревам, како бих играо пет на пет. Ту се изгуби страст и жеља. Не могу да кажем да сам размишљао да одустанем. Ипак, све је било другачије. То се временом променило, уз тај континуитет о коме сам говорио. Кад видиш да можеш, кад те ништа не спутава, па вежеш добре утакмице и тренинге, онда је нека друга димензија. Управо због тога кажем, свако ко ради избори се за прилику. Ко каже да је није добио треба да прво види да ли је искрен према себи и да ли је све урадио што је до њега. Па тек онда да упире прстом у нешто друго. 

Назовите то судбином или шта год, али много тога доброг, за Митровића се поново поклопило на Малом Калемегдану.

- У Звезди сам практично почео каријеру, доживео пуно лепих ствари и сада их поново стварам. Изгледа да ту постоји нека посебна веза - кроз осмех каже Митровић. - Сад сам срећан и да будем искрен, без лажне скромности осећам понос када погледам где сам и шта сам претурио преко главе. Пут који сам прешао ме је обликовао и научио да ништа не пада са неба и да ништа не треба узимати здраво за готово. Да, као што се лоша ситуација окренула на добро, да исто тако сада може да оде у другом правцу. То је двосмерна улица, уколико не поштујеш оно што имаш данас и радиш за боље сутра. Знам колико себе сам дао да бих дошао довде и не желим да то проспем због ствари на које могу да утичем.