Luka Mitrović: Iskren da budem, i sebe sam iznenadio u nekim stvarima

Umesto da za Badnje veče u dvorani profesora Nikolića okupi crveno-belu porodicu, a onda i učini sve kako bi navijači za božićnom trpezom pričali o još jednoj velikoj partiji i sa velikim nadama maštali o onome što sledi, Crvena zvezda je u utorak uveče praktično morala da prekine sa svim aktivnostima.

Posle Nikole Kalinića koji je preskočio gostovanje u Splitu, čak osmorica igrača je pozitivno na koronavirus zajedno sa tri člana stručnog štaba na čelu sa Dejanom Radonjićem. A pitanje je i da li je tu kraj.

Bukvalno preko noći, iz paklenog ritma i priče o Fenerbahčeu, a zatim i derbija ABA lige u Podgorici, crveno-beli su ušli u prinudnu pauzu koje će trajati najmanje nedelju dana. I pored Budućnosti, obuhvatiti još Real i Žalgiris.

Ali stvorilo je to prostor da se ispričaju neke druge priče. Veoma važne i poučne, a koje je žestok tempo mečeva sve vreme gurao u drugi plan. Jedna od njih je priča o Luki Mitroviću.

Momak rođen 21. marta, 1993. godine u Novom Sadu igra šestu sezonu u Crvenoj zvezdi, po mnogima najbolju u karijeri. U prvom, petogodišnjem mandatu osvojio je čak deset trofeja.

Nosio je kapitensku traku, pokazivao ogroman potencijal, sve vreme iskušavan teškim povredama. Sada već davne, 2017. zadužio je dres Bamberga, ali pehovi su nastavili da ga prate i sve vreme ga stavljali na velike izazove.

Borio se sa problemima, ali i samim sobom. Snovi su mu se rušili, a sada ih živi. I nakon svega, kao veteran sa samo 28 godina i još mnogo sezona ispred sebe, mudro kaže:

- Mnogo je lakše doći do ovog nivoa, nego na njemu ostati dugi niz godina. To mi je, ajde da kažem, naredni zadatak i cilj.

Tako zdrav stav o životu i karijeri, Mitrović je izgradio kroz mnogobrojne bitke. Ožiljci su tu, da ga uvek podsete na borbe i iskušenja. Ali i da, kako sam to kaže ništa ne uzima zdravo za gotovo.

Luka Mitrović je uvek bio pobednik. Karijera mu je popločana trofejima. Ipak, kod njega reč pobednik, ima mnogo šire značenje i obuhvata sve na terenu i oko njega.

- Mentalno i kao ličnost, sada sam daleko zreliji. Uz iskustvo koje sam stekao na sve oko sebe gledam drugačije. Na terenu se osećam sjajno, uživam u svakom trenutku. Da budem iskren i sebe sam iznenadio u nekim stvarima. Ali opet, to ništa nije slučajno. Iza svega stoji veliki rad i želja, pogotovo u trenucima kad se stvari nisu odvijale onako kako sam se nadao. Koliko da su moja izdanja iznenađenje svima, to je nešto ka čemu sam sve vreme stremio – odgovara as crveno-belih na pitanje koliko su ga minule godine i problemi promenili.

Svako ko iole prati karijeru Mitrovića zna za teške povrede u crveno-belom dresu. Naredni veliki peh je imao u Bambergu, što je uslovilo da do vrha ide težim putem. A što podrazumeva sve, od kratkoročnih ugovora i sumnji javnosti, do bitke sa unutrašnjim demonima.

- Kontinuitet je važan, ne samo za sportistu, već u skaom zanimanju. Tu mislim pre svega na kontinuitet dobrog rada i igranja. Šta god da radiš, ako posle godinu dana, imaš šest meseci prinudne pauze i to se stalni ponavlja, tri, četiri puta, onda to ostavlja duboke tragove. Svaka pauza vas na neki način oblikuje, više niste isti čovek. Od sezone u Manresi, pa preko Jerusalima i Budućnosti, ovo je treća godina u kojoj sam zdrav i bez pauza. Tokom tog perioda sve vreme idem napred, ništa me nije sputavalo. Stvari su polako legle na svoje mesto i plodovi rada izlaze na videlo.

Praveći kratku pauzu, sređujući misli koje su navirale, Mitrović je nastavio:

- U odnosu na moju poslednju godinu prvog mandata u Crvenoj zvezdi, nisam naučio nešto što već nisam prošao. Ali sam iskusniji za rad sa različitim igračima, saradnju sa mnogobrojnim trenerima. U krajnjem slučaju, stariji sam i strpljiviji, što ranije nije bio slučaj. Opterećivao sam sebe prevelikim očekivanjima, sve vreme stvarajući sam sebi pritisak koji je u jednom trenutku počeo da me jede. Sada sam mnogo racionalniji. Neke stvari dođu same od sebe. Ne treba preterano trčati za njima, pošto onda sve može da ode u pogrešnom smeru.

Svaki čovek je priča za sebe. A, na pitanje šta je to što je njega najviše oblikovalo i uticalo da sada priča iz ugla pobednika, sjajni krilni centar odgovara:

- Povrede su me naučile da više poštujem svoje telo, da ga čuvam i da više radim. Tu sam napravio veliku promenu. Međutim, nema tu neke prevelike filozofije. Sve se zasniva na radu i strpljenju, ono je podjednako bitno. Ako je neko posvećen, u nekom trenutku će sigurno dobiti priliku. Samo je pitanje da li će je iskoristiti.

Da bi rečeno dočarao kroz lični primer, Mitrović je vratio priču na Manresu, prvi klub posle peha sa povredom i operacijom u Nemačkoj.

- Nakon oporavka i polusezone u Mursiji, koja je bila sve samo ne dobra i gde sam zbog svih tih povreda izgubio neku strast za igranjem i košarkom, potpisao sam ugovor na samo mesec dana. Onda sam se izborio za produženje za još jedan mesec, a onda i do kraja sezone. Nakon svega lošeg došla je šansa za koju sam se borio. Za nju sam se sam izborio, pošto svi znaju šta znači kad negde dođete na samo mesec dana, praktično samo kao ispomoć. Na kraju, pretvorilo se to u sasvim solidne sezone, posle koje su hteli da me zadrže. Ali, odlučio sam se za neki drugi put i ispostavilo se nisam pogrešio. Priključio sam se Jerusalimu, pa sačekao priliku u Budućnost i godini u kojoj sam se ponovo približio javnosti u regionu. Neke prilike sam iz objektivnih razloga propuštao, ali kad god je bilo do mene odmah sam ih grabio i koristio. Sve to me je vodilo do ovog gde sam sada.

Evociranje uspomena na iskušenja prošao, kod Mitrovića je izazvala buru emocija. Reči su prosto navirale iz njega.

- Bilo je veoma teških perioda, kada mi nije ni bilo do košarke. Ne mogu da kažem ni da mi nije padalo na pamet da dignem ruke od svega. A, sve zbog nekog osećaja na terenu. U Nemačkoj sam se baš mučio, plus ta operacija, pa jako težak oporavak. Za svaki trening sam morao sat vremena da se zagrevam, kako bih igrao pet na pet. Tu se izgubi strast i želja. Ne mogu da kažem da sam razmišljao da odustanem. Ipak, sve je bilo drugačije. To se vremenom promenilo, uz taj kontinuitet o kome sam govorio. Kad vidiš da možeš, kad te ništa ne sputava, pa vežeš dobre utakmice i treninge, onda je neka druga dimenzija. Upravo zbog toga kažem, svako ko radi izbori se za priliku. Ko kaže da je nije dobio treba da prvo vidi da li je iskren prema sebi i da li je sve uradio što je do njega. Pa tek onda da upire prstom u nešto drugo. 

Nazovite to sudbinom ili šta god, ali mnogo toga dobrog, za Mitrovića se ponovo poklopilo na Malom Kalemegdanu.

- U Zvezdi sam praktično počeo karijeru, doživeo puno lepih stvari i sada ih ponovo stvaram. Izgleda da tu postoji neka posebna veza - kroz osmeh kaže Mitrović. - Sad sam srećan i da budem iskren, bez lažne skromnosti osećam ponos kada pogledam gde sam i šta sam preturio preko glave. Put koji sam prešao me je oblikovao i naučio da ništa ne pada sa neba i da ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo. Da, kao što se loša situacija okrenula na dobro, da isto tako sada može da ode u drugom pravcu. To je dvosmerna ulica, ukoliko ne poštuješ ono što imaš danas i radiš za bolje sutra. Znam koliko sebe sam dao da bih došao dovde i ne želim da to prospem zbog stvari na koje mogu da utičem.