ЧЕЛИНЏ: Разапет на тениском крсту

ПИШЕ: Војин Величковић

Унапред се извињавам ако некоме овим текстом повредим религиозна осећања, али спортски гледано, Новак Ђоковић је данас у истој ситуацији као Исус Христос пре 2.022 године. Додуше не баш у дан, али фигуративно сигурно јесте.

Оно што је Римско царство било тада, то је Западни свет данас, а Аустралија његов експонент у овом случају.

Још једном се извињавам свима који се не слажу са мном и сматрају да поређење Ђоковића са Христом неумесно, али ја ћу изнети свој став.

Новак је данас оно што је Исус био тада. Човек који се бори за права угњетених, сиромашних, оних којима не цветају руже.

Одмах да буде јасно, ту не мислим на ситуацију са вакцинацијом, већ на његову борбу кроз ПТПА, агенцију коју је пре две године основао да помогне тенисерима који једва спајају крај са крајем.

Новак се бори и за права људи на свој став и на право да за свој став не морају никоме да полажу рачуне. Не слажем се са Новаковим ставом да се не вакцинише, али се слажем са његовим ставом да свако има право на свој став.

И да одговара за њега.

Новак је постао симбол борбе против силе и неправде, баш као што је Исус, додуше много касније од свог живота, али тада није било медија.

Све што се Ђоковићу ових дана догађа у Мелбурну говори у прилог претходним тврдњама. Један режим, баш као и онај римски у античко доба, решио је по сваку цену да се обрачуна са неким ко другачије мисли.

Новак је у среду разапет на тениски крст, наравно, његов васкрс ће бити другачији, безболнији, без крви, али веома тежак по душу.

Ма колико је Ђоковић психолошки јак, ово што му раде у Аустралији мора да изазове бол. Осећај неправде је један од најтежих у људском срцу а Новак већ данима мора да се бори са њим.

Јер, ово што су њему урадили у Мелбурну, заиста је бедно и нељудски. И од стране државе и од стране политичара. Прво су му дали визу а онда спречили да уђе у земљу. Прво су га охрабрили а онда понизили.

Невероватна симболика је да се то дешава баш на Божић. Наравно православни.

Нема несреће у свету у којој Новак не помогне жртвама. Предњачио је када је корона оковала свет, помагао по целој планети, а не само Србији.

Помогао је и Аустралијанцима када су настрадали у пожарима пре неколико година, а они су му то овако вратили. Нико се тога тамо није ни сетио.

Помагао је и целом нашем региону када су била поплаве, годинама има Фондацију за помоћ деци Србије.

Све то Аустралијанци нису укапирали, уместо да га прихвате оберучке, срећни што ће играти, оголели су своје ситне душе. Тако су и Римљани поступили са Исусом. Од њиховог царства више нема ништа, а он је вечан.

Тако ће и Новак из ове ситуације изаћи још већи.