ČELINDž: Razapet na teniskom krstu

PIŠE: Vojin Veličković

Unapred se izvinjavam ako nekome ovim tekstom povredim religiozna osećanja, ali sportski gledano, Novak Đoković je danas u istoj situaciji kao Isus Hristos pre 2.022 godine. Doduše ne baš u dan, ali figurativno sigurno jeste.

Ono što je Rimsko carstvo bilo tada, to je Zapadni svet danas, a Australija njegov eksponent u ovom slučaju.

Još jednom se izvinjavam svima koji se ne slažu sa mnom i smatraju da poređenje Đokovića sa Hristom neumesno, ali ja ću izneti svoj stav.

Novak je danas ono što je Isus bio tada. Čovek koji se bori za prava ugnjetenih, siromašnih, onih kojima ne cvetaju ruže.

Odmah da bude jasno, tu ne mislim na situaciju sa vakcinacijom, već na njegovu borbu kroz PTPA, agenciju koju je pre dve godine osnovao da pomogne teniserima koji jedva spajaju kraj sa krajem.

Novak se bori i za prava ljudi na svoj stav i na pravo da za svoj stav ne moraju nikome da polažu račune. Ne slažem se sa Novakovim stavom da se ne vakciniše, ali se slažem sa njegovim stavom da svako ima pravo na svoj stav.

I da odgovara za njega.

Novak je postao simbol borbe protiv sile i nepravde, baš kao što je Isus, doduše mnogo kasnije od svog života, ali tada nije bilo medija.

Sve što se Đokoviću ovih dana događa u Melburnu govori u prilog prethodnim tvrdnjama. Jedan režim, baš kao i onaj rimski u antičko doba, rešio je po svaku cenu da se obračuna sa nekim ko drugačije misli.

Novak je u sredu razapet na teniski krst, naravno, njegov vaskrs će biti drugačiji, bezbolniji, bez krvi, ali veoma težak po dušu.

Ma koliko je Đoković psihološki jak, ovo što mu rade u Australiji mora da izazove bol. Osećaj nepravde je jedan od najtežih u ljudskom srcu a Novak već danima mora da se bori sa njim.

Jer, ovo što su njemu uradili u Melburnu, zaista je bedno i neljudski. I od strane države i od strane političara. Prvo su mu dali vizu a onda sprečili da uđe u zemlju. Prvo su ga ohrabrili a onda ponizili.

Neverovatna simbolika je da se to dešava baš na Božić. Naravno pravoslavni.

Nema nesreće u svetu u kojoj Novak ne pomogne žrtvama. Prednjačio je kada je korona okovala svet, pomagao po celoj planeti, a ne samo Srbiji.

Pomogao je i Australijancima kada su nastradali u požarima pre nekoliko godina, a oni su mu to ovako vratili. Niko se toga tamo nije ni setio.

Pomagao je i celom našem regionu kada su bila poplave, godinama ima Fondaciju za pomoć deci Srbije.

Sve to Australijanci nisu ukapirali, umesto da ga prihvate oberučke, srećni što će igrati, ogoleli su svoje sitne duše. Tako su i Rimljani postupili sa Isusom. Od njihovog carstva više nema ništa, a on je večan.

Tako će i Novak iz ove situacije izaći još veći.