ЕНГЛЕЗ ТЕКСТОМ ШОКИРАО СВЕТ - Најздравији човек на свету проглашен за опасност јавном здрављу нације у којој 2/3 одраслих има прекомерну тежину

Енглески новинар Дејмијен Рајли у колумни за "The Spectator" написао је текст о Новаку Ђоковићу, ни налик онима који доминирају светским медијским простором.

Ово је његова страна приче, која се, узгред, није свидела Аустралији.

"Попут вас и ја страшно уживам у драми с Новаком Ђоковићем у Аустралији. Како и не би? Ужасно је смешно. Врло вероватно најздравији човек на свету проглашен је за опасност јавном здрављу нације у којој две трећине одраслих има прекомерну тежину, од стране владе која је, у различитим тачкама протекле две године, оставила више него довољан дојам да је потпуно полудела.

Чак и у најгорим фазама пандемије овде у Уједињеном Краљевству, често сам потихо захваљивао на томе што не живим у Аустралији која, како време пролази, све више разоткрива своју ауторитарну одлучност с каквом се могу мерити само Кина и други тирански режими.

Прво сам мислио да је труд за останак код куће - Мелбурн, где би Ђоковић још могао бранити свој наслов на Аустралијан опену, био је 262 дана у локдауну - резултат чисте лености и распрострањене жеље за више времена уз роштиљ.

Али онда је полиција почела испробавати распознавање лица путем паметних телефона и технологију геолокације како би надзирала послушност према правилима самоизолације, проверавати садржаје шољица за кафу у парковима за случај да су их грађани користили као реквизит у избегавању обавезе ношења маски, схватио сам да је ту нешто више. Аустралија је, барем извана, постала нација одлучна да се затвори.

Треба ли нас онда уопште изненадити то што је држава Викторија искористила халабуку око Ђоковића да сузавцем похотно прска његове присталице окупљене испред уреда његових адвоката због протеста? Ако сте обраћали пажњу, не треба. У септембру, исте су снаге испаљивале гумене метке и бацале топовске ударе на протестанте против локдауна. Толико о опуштеном стилу живота.

Један од најчуднијих аспеката селебрити културе у којој живимо је то што у својим херојима видимо квалитете којима се највише дивимо. Ђоковић је мој најдражи тенисер, на пример, јер у његовом начину игре и понашања видим нешто од харизматичног дивљака, што ми се свиђа.

Из истог разлога, иако се изузетно дивим његовом стилу игре, нисам особит фан Роџера Федерера, који је у мом уму нешто буржујски и корпоративно. Да није један од највећих тенисера модерне ере, увек бих мислио да ради у инвестиционом банкарству и вози БМВ те да је опако добар у скијању.

То је пројекција наших особних вредности на људе које никада нисмо срели, а заправо знамо врло мало о њима, што је потпуно застрашујуће када се открију с политичким мишљењем сасвим супротним од нашег властитог.

Зато би у овим изразито поларизирајућим временима спортским звездама (и свима другима у индустрији забаве) било најбоље зачепити и само радити оно што раде најбоље. Покажи мишљење о било чему, од права на абортус до имиграционе политике, и у трену ћеш изгубити половину навијачке базе. У том је духу политизације свега прича о Ђоковићу постала тако голема вест.

За људе који невакцинисане сматрају ходајућим мртвацима које тако треба и третирати, то што му се догађа потпуно је заслужено. За те људе, најбољи светски тенисер је иритантни нарцисоид чија ће заслужена судбина бити пример свакоме ко мисли да се правила на њега на односе и ко показује непоштовање према терету који би могао ставити на здравствени систем на који се сви ослањамо.

Али на бригаду антиваксера, Ђоковић је изненада постао идеализирани пример њиховог погледа на свет - није само геније с рекетом, него невакцинисани власник ума способног да раскринка бесконачну пропаганду глобалног медицинско-индустријског комплекса. Он је довољно храбар да мисли својом главом и заузме став, без обзира на цену коју ће платити.

Ако шта значи, жао ми је Ђоковића. Читао сам транскрипт његовог испитивања пред аустралијском граничном полицијом и чини се јасним да је у земљу стигао с добрим намерама, верујући да је добио потребно изузеће. Међутим, сажаљевање није разлог због којег се јако надам да ће освојити Аустралијан опен када коначно почне следеће недеље. Желим да победи јер ми је, као и свима другима, већ потпуно зло од сваког аспекта ове пандемије.

За мене Ђоковић сад представља не само људску виталност коју је ковид-19 способан уништити, него и појединца против свих држава - не само Аустралије - које су искористиле кризу да повећају и учврсте своју моћ над људима којима би требале служити. Желим му да у тој борби победи, без обзира на то колико су изгледи против њега.

Ђоковић је на ивици спортске бесмртности - судбине коју би запечатио још један грен слем. Да, правила су правила и бирократија каже да се не могу радити изузеци, чак ни на најпосебније људе. И да, кад се врати кући, мораће појаснити своје кретање у данима након што је открио да има корону 16. децембра. У међувремену, Аустралијо, молим те, немој чупати крила лептиру, највећем тенисеру свих времена. Напред, Новаче!"