ENGLEZ TEKSTOM ŠOKIRAO SVET - Najzdraviji čovek na svetu proglašen za opasnost javnom zdravlju nacije u kojoj 2/3 odraslih ima prekomernu težinu

Engleski novinar Dejmijen Rajli u kolumni za "The Spectator" napisao je tekst o Novaku Đokoviću, ni nalik onima koji dominiraju svetskim medijskim prostorom.

Ovo je njegova strana priče, koja se, uzgred, nije svidela Australiji.

"Poput vas i ja strašno uživam u drami s Novakom Đokovićem u Australiji. Kako i ne bi? Užasno je smešno. Vrlo verovatno najzdraviji čovek na svetu proglašen je za opasnost javnom zdravlju nacije u kojoj dve trećine odraslih ima prekomernu težinu, od strane vlade koja je, u različitim tačkama protekle dve godine, ostavila više nego dovoljan dojam da je potpuno poludela.

Čak i u najgorim fazama pandemije ovde u Ujedinjenom Kraljevstvu, često sam potiho zahvaljivao na tome što ne živim u Australiji koja, kako vreme prolazi, sve više razotkriva svoju autoritarnu odlučnost s kakvom se mogu meriti samo Kina i drugi tiranski režimi.

Prvo sam mislio da je trud za ostanak kod kuće - Melburn, gde bi Đoković još mogao braniti svoj naslov na Australijan openu, bio je 262 dana u lokdaunu - rezultat čiste lenosti i rasprostranjene želje za više vremena uz roštilj.

Ali onda je policija počela isprobavati raspoznavanje lica putem pametnih telefona i tehnologiju geolokacije kako bi nadzirala poslušnost prema pravilima samoizolacije, proveravati sadržaje šoljica za kafu u parkovima za slučaj da su ih građani koristili kao rekvizit u izbegavanju obaveze nošenja maski, shvatio sam da je tu nešto više. Australija je, barem izvana, postala nacija odlučna da se zatvori.

Treba li nas onda uopšte iznenaditi to što je država Viktorija iskoristila halabuku oko Đokovića da suzavcem pohotno prska njegove pristalice okupljene ispred ureda njegovih advokata zbog protesta? Ako ste obraćali pažnju, ne treba. U septembru, iste su snage ispaljivale gumene metke i bacale topovske udare na protestante protiv lokdauna. Toliko o opuštenom stilu života.

Jedan od najčudnijih aspekata selebriti kulture u kojoj živimo je to što u svojim herojima vidimo kvalitete kojima se najviše divimo. Đoković je moj najdraži teniser, na primer, jer u njegovom načinu igre i ponašanja vidim nešto od harizmatičnog divljaka, što mi se sviđa.

Iz istog razloga, iako se izuzetno divim njegovom stilu igre, nisam osobit fan Rodžera Federera, koji je u mom umu nešto buržujski i korporativno. Da nije jedan od najvećih tenisera moderne ere, uvek bih mislio da radi u investicionom bankarstvu i vozi BMV te da je opako dobar u skijanju.

To je projekcija naših osobnih vrednosti na ljude koje nikada nismo sreli, a zapravo znamo vrlo malo o njima, što je potpuno zastrašujuće kada se otkriju s političkim mišljenjem sasvim suprotnim od našeg vlastitog.

Zato bi u ovim izrazito polarizirajućim vremenima sportskim zvezdama (i svima drugima u industriji zabave) bilo najbolje začepiti i samo raditi ono što rade najbolje. Pokaži mišljenje o bilo čemu, od prava na abortus do imigracione politike, i u trenu ćeš izgubiti polovinu navijačke baze. U tom je duhu politizacije svega priča o Đokoviću postala tako golema vest.

Za ljude koji nevakcinisane smatraju hodajućim mrtvacima koje tako treba i tretirati, to što mu se događa potpuno je zasluženo. Za te ljude, najbolji svetski teniser je iritantni narcisoid čija će zaslužena sudbina biti primer svakome ko misli da se pravila na njega na odnose i ko pokazuje nepoštovanje prema teretu koji bi mogao staviti na zdravstveni sistem na koji se svi oslanjamo.

Ali na brigadu antivaksera, Đoković je iznenada postao idealizirani primer njihovog pogleda na svet - nije samo genije s reketom, nego nevakcinisani vlasnik uma sposobnog da raskrinka beskonačnu propagandu globalnog medicinsko-industrijskog kompleksa. On je dovoljno hrabar da misli svojom glavom i zauzme stav, bez obzira na cenu koju će platiti.

Ako šta znači, žao mi je Đokovića. Čitao sam transkript njegovog ispitivanja pred australijskom graničnom policijom i čini se jasnim da je u zemlju stigao s dobrim namerama, verujući da je dobio potrebno izuzeće. Međutim, sažaljevanje nije razlog zbog kojeg se jako nadam da će osvojiti Australijan open kada konačno počne sledeće nedelje. Želim da pobedi jer mi je, kao i svima drugima, već potpuno zlo od svakog aspekta ove pandemije.

Za mene Đoković sad predstavlja ne samo ljudsku vitalnost koju je kovid-19 sposoban uništiti, nego i pojedinca protiv svih država - ne samo Australije - koje su iskoristile krizu da povećaju i učvrste svoju moć nad ljudima kojima bi trebale služiti. Želim mu da u toj borbi pobedi, bez obzira na to koliko su izgledi protiv njega.

Đoković je na ivici sportske besmrtnosti - sudbine koju bi zapečatio još jedan gren slem. Da, pravila su pravila i birokratija kaže da se ne mogu raditi izuzeci, čak ni na najposebnije ljude. I da, kad se vrati kući, moraće pojasniti svoje kretanje u danima nakon što je otkrio da ima koronu 16. decembra. U međuvremenu, Australijo, molim te, nemoj čupati krila leptiru, najvećem teniseru svih vremena. Napred, Novače!"