Ђорђе Ивановић из Анталије: Марибору и Партизану време за титулу

Задужио је Ђорђе Ивановић опрему лидера првенства, Марибора. На лепом стадиону у „Људском врту” играће заједно са Огњеном Мудринским и основна жеља биће му да врате титулу.

Младић из Вуковара, којег су ратне неприлике у Хрватској натерале да се, заједно с породицом, пресели у село Мокрин код Кикинде, обрадовао се прилици да се на припремама у Белеку види са  некадашњим саиграчем из црно-белог дреса Партизана Бојаном Матићем.

- У Солигорску сам био заједно са Николом Антићем, Алексом Пејићем, Милошем Шатаром, мој презимењак Игор, баш као и Нигеријац Винсент Езе, бивши играч Металца, Војводине и Чукаричког. Освојили смо титулу, али нисам био задовољан својим играма, јавио се Марибор и вратио сам се у Словенију. Вежу ме лепе успомене за Дежелу, јер сам са Љубљанчанима освојио куп, а сада бих волео да будемо најбољи у првенству.

Ивановићева каријера почела је у Суботици, били сте члан одличне генерације Спартака, заједно са  Николићем, Радовановићем,  Стојковићем, Керкезом,  Ћаласаном, Плавшићем...

- Играли смо јако добро, што је била велика заслуга тренера Александра Веселиновића. Направио је сјајну атмосферу у екипи и сваком играчу пронашао позицију на којој може да покаже све што зна. Примера ради, играо сам пре тога лево или десно крило, а он је тражио да пређем на позицију иза шпица. Никада нисам раније био на том месту и, сећам се, нисам се у почетку слагао са његовим захтевом, а данас сам му захвалан, јер сам, управо с те позиције, касније направио трансфер у Партизан.

Ђорђе је међу црно-белима остао наредне две и по сезоне.  

- Кад сам се аклиматизовао на велики клуб, све је постало много лакше и боље. Освојили смо куп, буквално сам летео по терену. Онда је дошла нова сезона, са њом нови тренер и неки нови захтеви, односно играчи и онда нам је поново требало време да се навикнемо једни на друге. Не жалим, јер одиграо сам 70 утакмица и постигао 17 голова. Штета је само што нисмо били прваци. Можда су људи очекивали и више од мене, кад се у обзир узме то колико ме је Партизан платио... Не знам, можда у том периоду нисам био још спреман за велики клуб. Стигао је затим позив Милана Мандарића да се преселим у Љубљану. Иако су у Хумској желели да останем, доведени су добри странци, уз то „бонуси” су морали да играју и нисам желео да чекам.

Нова страница у каријери била је за Ивановића веома успешна.

- Одиграо сам јако добро у дресу Љубљанчана, толико да сам био проглашен за најбољег играча словеначке лиге. Тај део каријере памтим само по лепим стварима. Прошлог лета добио сам понуду из Белорусије која се не одбија и обрео сам се у Шахтјору из Солигорска. Привукао ме је и пројекат играња у квалификацијама за Лигу шампиона.

За Ђорђа Ивановића долазак у нову средину није донео „мед и млеко”.

- Живот у Солигорску ми је мало теже пао. Уз то, у екипи је било много странаца, мењали су се тренер и спортски директори и било је прилично турбулентно. Уследио је позив Марибора и решио сам да се вратим.

Искусни офанзивац (26) на крају разговора вратио се на црно-беле:

- Од малена сам навијач Партизана и заиста верујем да ће после неколико сушних сезона, да задржи прво место и поново постану најбољи тим у Србији.