Đorđe Ivanović iz Antalije: Mariboru i Partizanu vreme za titulu

Zadužio je Đorđe Ivanović opremu lidera prvenstva, Maribora. Na lepom stadionu u „Ljudskom vrtu” igraće zajedno sa Ognjenom Mudrinskim i osnovna želja biće mu da vrate titulu.

Mladić iz Vukovara, kojeg su ratne neprilike u Hrvatskoj naterale da se, zajedno s porodicom, preseli u selo Mokrin kod Kikinde, obradovao se prilici da se na pripremama u Beleku vidi sa  nekadašnjim saigračem iz crno-belog dresa Partizana Bojanom Matićem.

- U Soligorsku sam bio zajedno sa Nikolom Antićem, Aleksom Pejićem, Milošem Šatarom, moj prezimenjak Igor, baš kao i Nigerijac Vinsent Eze, bivši igrač Metalca, Vojvodine i Čukaričkog. Osvojili smo titulu, ali nisam bio zadovoljan svojim igrama, javio se Maribor i vratio sam se u Sloveniju. Vežu me lepe uspomene za Deželu, jer sam sa Ljubljančanima osvojio kup, a sada bih voleo da budemo najbolji u prvenstvu.

Ivanovićeva karijera počela je u Subotici, bili ste član odlične generacije Spartaka, zajedno sa  Nikolićem, Radovanovićem,  Stojkovićem, Kerkezom,  Ćalasanom, Plavšićem...

- Igrali smo jako dobro, što je bila velika zasluga trenera Aleksandra Veselinovića. Napravio je sjajnu atmosferu u ekipi i svakom igraču pronašao poziciju na kojoj može da pokaže sve što zna. Primera radi, igrao sam pre toga levo ili desno krilo, a on je tražio da pređem na poziciju iza špica. Nikada nisam ranije bio na tom mestu i, sećam se, nisam se u početku slagao sa njegovim zahtevom, a danas sam mu zahvalan, jer sam, upravo s te pozicije, kasnije napravio transfer u Partizan.

Đorđe je među crno-belima ostao naredne dve i po sezone.  

- Kad sam se aklimatizovao na veliki klub, sve je postalo mnogo lakše i bolje. Osvojili smo kup, bukvalno sam leteo po terenu. Onda je došla nova sezona, sa njom novi trener i neki novi zahtevi, odnosno igrači i onda nam je ponovo trebalo vreme da se naviknemo jedni na druge. Ne žalim, jer odigrao sam 70 utakmica i postigao 17 golova. Šteta je samo što nismo bili prvaci. Možda su ljudi očekivali i više od mene, kad se u obzir uzme to koliko me je Partizan platio... Ne znam, možda u tom periodu nisam bio još spreman za veliki klub. Stigao je zatim poziv Milana Mandarića da se preselim u Ljubljanu. Iako su u Humskoj želeli da ostanem, dovedeni su dobri stranci, uz to „bonusi” su morali da igraju i nisam želeo da čekam.

Nova stranica u karijeri bila je za Ivanovića veoma uspešna.

- Odigrao sam jako dobro u dresu Ljubljančana, toliko da sam bio proglašen za najboljeg igrača slovenačke lige. Taj deo karijere pamtim samo po lepim stvarima. Prošlog leta dobio sam ponudu iz Belorusije koja se ne odbija i obreo sam se u Šahtjoru iz Soligorska. Privukao me je i projekat igranja u kvalifikacijama za Ligu šampiona.

Za Đorđa Ivanovića dolazak u novu sredinu nije doneo „med i mleko”.

- Život u Soligorsku mi je malo teže pao. Uz to, u ekipi je bilo mnogo stranaca, menjali su se trener i sportski direktori i bilo je prilično turbulentno. Usledio je poziv Maribora i rešio sam da se vratim.

Iskusni ofanzivac (26) na kraju razgovora vratio se na crno-bele:

- Od malena sam navijač Partizana i zaista verujem da će posle nekoliko sušnih sezona, da zadrži prvo mesto i ponovo postanu najbolji tim u Srbiji.