Иако никада није скривао да је велики навијач Црвене звезде, Миодраг Живаљевић је каријеру успешног фудбалера изградио у Партизану. Савладао је четири пута голмане вечитог ривала. Био је један од љубимаца навијача црно-белих.
Рођен је 9. септембра 1951. у Крагујевцу. Фудбалом је почео да се бави у Радничком, у лето 1969. прешао је у Партизан. За клуб из Хумске одиграо је 288 утакмица и постигао 88 голова.
- Уговор са црно-белима потписао сам 8. новембра 1968, а дебитовао сам 3. августа 1969. Играла се тада Лига шампиона, такмичење где смо се надметали са клубовима који су били шампиони Југославије. Постигао сам гол на Кошеву, победили смо Сарајево са 2:1. Јако сам поносан на каријеру, имао сам квалитет врхунског играча, што могу да потврде сви искрени навијачи Партизана и Звезде који памте то доба – наглашава Живаљевић.
Вечити дербији су се некада играли пред 100.000 гледалаца.
- Кад смо ми били домаћини гледало нас је 55.000 људи, док је њих 20.000 остајало испред капија. Никада није било инцидената, мрља. Није лако дати четири гола Звезди у којој је играо тако велики ас Драган Џајић. Сећам се да смо повели мојим голом, меч је завршен нерешено 1:1. Извео сам слободан ударац са 35 метара, лопта је погодила Блекија Богићевића и завршила у мрежи. Питао ме је сутрадан на тренингу наш тренер Велибор Васовић како сам имао толику снагу да погодим из даљине, а ја сам му у шали одговорио: „Васке, да си и ти имао такав шут и ти би то радио”. Шалили смо се, јер смо се поштовали.
Пикси велики вођа
Србија ће играти на другом узастопном Светском првенству. Одличне игре изабраника Драгана Стојковића ни Миодрага Живаљевића нису оставиле равнодушним:
- Успех је квалификовати се на Мондијал у сложеним условима и јакој конкуренцији. Захваљујући Пиксију Орлови се неће осрамотити у Катару, селектор је велики вођа.
Напустио је Хумску са 25 лета и прешао је у Спартак. У Суботици је провео годину дана, али много је присталица црно–белих који и данас верују да је све могло бити другачије.
- Имао сам конфликт са тренером Томом Калоперовићем, не знам зашто ме деградирао на састанцима и на утакмицама. Требало је да добијем стан, што је била обавеза Партизана. Већ сам имао супругу и сина. Кад сам питао зашто ми није решено то питање, одлучили су да не путујем са Партизаном на припреме. Био сам одстрањен из тима. Имао сам срећу да сам упознао Перицу Раденковића, он ми је омогућио мирнију будућност. Издржавао ме је док сам био у војсци, па сам прешао у Спартак, јер сам као аматер могао пре 28. године да одем у иностранство. Имао сам ту срећу да се све тако догодило.
Инострану каријеру започео је у Нирнбергу, клуб се с њим вратио у Бундеслигу. Онда је послушао Ивана Ћурковића и прешао у Лион. Тамо је у две утакмице баража за опстанак постигао четири гола. Наставио је у Рену, па се одлучио за кипарску Ларнаку, а након тога две сезоне играо је преко океана и са 33 године окончао каријеру. Живео је у САД-у, бавио се разним пословима.
- Имао сам фудбалску школу, био сам тренер у једној гимназији. Био сам познат на североистоку земље. Наставио сам да живим тамо, довео сам и сина из Србије да тамо заврши факултет. Америка је погодна да успеш ако си способан. Хтео сам да упознајем људе и њихове судбине, па сам купио аутомобил и био таксиста. Устајао сам у три ноћи и уживао да направим услугу муштерији. Спојио сам добро и корисно. Све што сам у животу радио и постигао наводи ме да кажем да сам срећан и задовољан човек.
Вратио се да живи у Србији, деца су му остала далеко.
- Мој син је раније долазио чешће, сада је био овде након пет година. Супруга Јадранка је овде живела, а тамо сам са Американком добио кћерку пре 35 година. Са Јадранком сам остао у више него коректним односима. Од фудбалских људи волим да сретнем Ивана Голца, Ивана Ћурковића, Ненада Стојковића, Радета Залада, Рефика Козића – закључио је Миодраг Живаљевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
