Nekad je to bilo normalno: Navijao za Zvezdu, igrao za Partizan...

Iako nikada nije skrivao da je veliki navijač Crvene zvezde, Miodrag Živaljević je karijeru uspešnog fudbalera izgradio u Partizanu. Savladao je četiri puta golmane večitog rivala. Bio je jedan od ljubimaca navijača crno-belih.

Rođen je 9. septembra 1951. u Kragujevcu. Fudbalom je počeo da se bavi u Radničkom, u leto 1969. prešao je u Partizan. Za klub iz Humske odigrao je 288 utakmica i postigao 88 golova.

- Ugovor sa crno-belima potpisao sam 8. novembra 1968, a debitovao sam 3. avgusta 1969. Igrala se tada Liga šampiona, takmičenje gde smo se nadmetali sa klubovima koji su bili šampioni Jugoslavije. Postigao sam gol na Koševu, pobedili smo Sarajevo sa 2:1. Jako sam ponosan na karijeru, imao sam kvalitet vrhunskog igrača, što mogu da potvrde svi iskreni navijači Partizana i Zvezde koji pamte to doba – naglašava Živaljević.

Večiti derbiji su se nekada igrali pred 100.000 gledalaca.

- Kad smo mi bili domaćini gledalo nas je 55.000 ljudi, dok je njih 20.000 ostajalo ispred kapija. Nikada nije bilo incidenata, mrlja. Nije lako dati četiri gola Zvezdi u kojoj je igrao tako veliki as Dragan Džajić. Sećam se da smo poveli mojim golom, meč je završen nerešeno 1:1. Izveo sam slobodan udarac sa 35 metara, lopta je pogodila Blekija Bogićevića i završila u mreži. Pitao me je sutradan na treningu naš trener Velibor Vasović kako sam imao toliku snagu da pogodim iz daljine, a ja sam mu u šali odgovorio: „Vaske, da si i ti imao takav šut i ti bi to radio”. Šalili smo se, jer smo se poštovali.

Piksi veliki vođa

Srbija će igrati na drugom uzastopnom Svetskom prvenstvu. Odlične igre izabranika Dragana Stojkovića ni Miodraga Živaljevića nisu ostavile ravnodušnim:

- Uspeh je kvalifikovati se na Mondijal u složenim uslovima i jakoj konkurenciji. Zahvaljujući Piksiju Orlovi se neće osramotiti u Kataru, selektor je veliki vođa.

Napustio je Humsku sa 25 leta i prešao je u Spartak. U Subotici je proveo godinu dana, ali mnogo je pristalica crno–belih koji i danas veruju da je sve moglo biti drugačije.

- Imao sam konflikt sa trenerom Tomom Kaloperovićem, ne znam zašto me degradirao na sastancima i na utakmicama. Trebalo je da dobijem stan, što je bila obaveza Partizana. Već sam imao suprugu i sina. Kad sam pitao zašto mi nije rešeno to pitanje, odlučili su da ne putujem sa Partizanom na pripreme. Bio sam odstranjen iz tima. Imao sam sreću da sam upoznao Pericu Radenkovića, on mi je omogućio mirniju budućnost. Izdržavao me je dok sam bio u vojsci, pa sam prešao u Spartak, jer sam kao amater mogao pre 28. godine da odem u inostranstvo. Imao sam tu sreću da se sve tako dogodilo.

Inostranu karijeru započeo je u Nirnbergu, klub se s njim vratio u Bundesligu. Onda je poslušao Ivana Ćurkovića i prešao u Lion. Tamo je u dve utakmice baraža za opstanak postigao četiri gola. Nastavio je u Renu, pa se odlučio za kiparsku Larnaku, a nakon toga dve sezone igrao je preko okeana i sa 33 godine okončao karijeru. Živeo je u SAD-u, bavio se raznim poslovima.

- Imao sam fudbalsku školu, bio sam trener u jednoj gimnaziji. Bio sam poznat na severoistoku zemlje. Nastavio sam da živim tamo, doveo sam i sina iz Srbije da tamo završi fakultet. Amerika je pogodna da uspeš ako si sposoban. Hteo sam da upoznajem ljude i njihove sudbine, pa sam kupio automobil i bio taksista. Ustajao sam u tri noći i uživao da napravim uslugu mušteriji. Spojio sam dobro i korisno. Sve što sam u životu radio i postigao navodi me da kažem da sam srećan i zadovoljan čovek.

Vratio se da živi u Srbiji, deca su mu ostala daleko.

- Moj sin je ranije dolazio češće, sada je bio ovde nakon pet godina. Supruga Jadranka je ovde živela, a tamo sam sa Amerikankom dobio kćerku pre 35 godina. Sa Jadrankom sam ostao u više nego korektnim odnosima. Od fudbalskih ljudi volim da sretnem Ivana Golca, Ivana Ćurkovića, Nenada Stojkovića, Radeta Zalada, Refika Kozića – zaključio je Miodrag Živaljević.