У среду је у дресу Фуенлабраде играо меч Ендеса лиге против Уникахе. У четвртак већ био Београду и родном Новом Саду.
У недељу ће се јавити селектору Светиславу Пешићу на првом тренингу репрезентације Србије, пред старт мини припрема за други прозор квалификација за Светско првенство 2023. Он, и остали играчи који тренутно немају клупске обавезе.
Звучи напорно, али у гласу Душана Ристића док је причао о предстојећој акцији репрезентације могло је да се чује само задовољство. И доста јак понос, јер је опет ту. Занимљиво – и пред први прозор његова Фуенлабрада је играла против Уникахе.
- Тада смо право из Малаге летели за Београд, право из авиона смо дошли на тренинг – подсетио је уз осмех Ристић.
Тада је први пут на званичном мечу обукао „униформу“ Србије. И оставио доста добар утисак, и поред пораза у Белгији.
- Пре свега, мени је била част што сам за први прозор био ту. То је било моје прво окупљање са репрезентацијом и много ми је значило то искуство. Ма, само присуство ту, учење од селектора Пешића и осталих старијих играча – причао нам је Ристић, тек што је слетео у Србију.
Искуство које ће му значити и пред нову акцију. Сада би све требало да буде много лакше. Пре свега – овог пута неће из „авиона на тренинг. Имаће неколико дана да предахне после доста напорног ритма.
- Пошто је доста утакмица у Шпанији одлагано због Ковида, у кратком периоду смо одиграли доста утакмица. Били смо у неком другачијем ритму, са мало тренинга и много утакмица. Добро је што ћу имати ових пар дана да се одмором и да се ментално припремим за репрезентацију.
Да ли је заиста потребна некаква посебна ментална припрема, питамо.
- Па и није. Али, за разлику од прошлог пута када смо Новак и ја из авиона дошли на тренинг, овај прозор дочекујемо много спремнији.
Пре него што је отворио причу о предстојећем двомечу са Словачком, Ристић се осврнуо на свој деби у репрезентацији.
- Сјајно искуство. Прва утакмица је била добра, другу смо несрећно изгубили, иако смо водили скоро све време. Али у последњих пет-шест минута смо испустили предност и изгубили утакмицу која је била практичн добијена. Тај пораз је био доста болан, али сада се окрећемо другим утакмицама.
То су две против истог ривала.
- Никада не гледамо против кога играмо. Нити желимо било кога да потценимо. Акценат је на уигравању тима и играча. Ми и даље не знамо ко ће бити у 12. Много је момака и даље у клубовима.
Као што је и сам рекао, прошли прозор значио је и његов деби у сениорској репрезентацији. Иако је важио за једног од најталентованијих играча своје генерације у Европи, па иако је и имао скроз добру колеџ каријеру на Аризона универзитету. Како види свој досадашњи пут у професионалним водама, питамо.
- Кад сам се вратио из Америке, циљ ми је био да играм у Звезди, да направим квалитетну каријеру и да будем легитимни део тима. Али, ствари се нису одвијале по плану. Нажалост, већ после прве године сам морао да одем на позајмицу. Играо сам у Италији и Русији...
Застао је, па поновио...
- Замишљао сам да ћу своју каријеру да градим кроз Звезду, али морао сам да направим корак уназад како би се вратио на прави пут.
Долазак у Фуенлабраду је још један корак ка повратку на тај пут, каже...
- Сада ми је циљ да останем у Шпанији, та лига ми одговара, стил игре ми прија. Тако да ми је неки дугорочни план да останем у АЦБ лиги и да покушам да се домогнем најквалитнијих тимова шпанске лиге. За сада све иде како треба.
Али како је било пре? Када је као млад играч морао да се одрекне својих снова и – како је и сам рекао – направи корак уназад у каријери. Ристић каже:
- Много је таквих примера. Не успеју сви да добију шансу да играју на високом нивоу са 18, 19 или 20 година, већ морају заобилазним путевима да се тамо доказују како би се вратили на врхунски ниво. И код свакога је то другачије. Свако има свој пут. Тешко је саветовати млађе и причати им како то иде и шта треба да раде.
Ипак, има један савет.
- За младе је важно да играју. Јер, када не играш то утиче на твоје самопоуздање, почињеш да сумњаш у себе и своје квалитете. У раним 20-тим, или са 18-19 година, много је битно да игра. Мање је важно да ли је то АБА лига, АБА 2, Италија, Грчка или Шпанија. Сваки играч треба да се докаже како би направио корак више.
Због тог „корака уназад“ и његов пут до репрезентације је био дужи.
- Никад се нисам оптерећивао да морам да играм у репрезентацији. Позив је стигао у мојој 25. години и било је много драго. Никад нисам размишљао на начин да ја сад морам да будем тамо. После неког времена се десило и то је била веома позитивна ствар за моју каријеру – поручио је Ристић.
Лакше је и због Партизана
У Фуенлабради је добио све што је тражио од свог првог клуба у Шпанији.
- Са аспекта кошарке, не бих се жалио. Лично ми се допада АЦБ лига. Играо сам у АБА, ВТБ и Италији и мислим да је ово најквалитетнија домаћа лига у Европи. Фуенлабрада је добра одскочна даска за даље.
Ван кошарке...
- Свиђа ми се и због начина живота. То је предграђе Мадрида, време је одлично и људи су прихватили нас Србе сјајно, посебно због те историје са Партизаном. Заиста не могу да кажем ништа лоше.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.