Dušan Ristić: Korak unazad kao povratak na pravi put

U sredu je u dresu Fuenlabrade igrao meč Endesa lige protiv Unikahe. U četvrtak već bio Beogradu i rodnom Novom Sadu.

U nedelju će se javiti selektoru Svetislavu Pešiću na prvom treningu reprezentacije Srbije, pred start mini priprema za drugi prozor kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2023. On, i ostali igrači koji trenutno nemaju klupske obaveze.

Zvuči naporno, ali u glasu Dušana Ristića dok je pričao o predstojećoj akciji reprezentacije moglo je da se čuje samo zadovoljstvo. I dosta jak ponos, jer je opet tu. Zanimljivo – i pred prvi prozor njegova Fuenlabrada je igrala protiv Unikahe.

- Tada smo pravo iz Malage leteli za Beograd, pravo iz aviona smo došli na trening – podsetio je uz osmeh Ristić.

Tada je prvi put na zvaničnom meču obukao „uniformu“ Srbije. I ostavio dosta dobar utisak, i pored poraza u Belgiji.

- Pre svega, meni je bila čast što sam za prvi prozor bio tu. To je bilo moje prvo okupljanje sa reprezentacijom i mnogo mi je značilo to iskustvo. Ma, samo prisustvo tu, učenje od selektora Pešića i ostalih starijih igrača – pričao nam je Ristić, tek što je sleteo u Srbiju.

Iskustvo koje će mu značiti i pred novu akciju. Sada bi sve trebalo da bude mnogo lakše. Pre svega – ovog puta neće iz „aviona na trening. Imaće nekoliko dana da predahne posle dosta napornog ritma.

- Pošto je dosta utakmica u Španiji odlagano zbog Kovida, u kratkom periodu smo odigrali dosta utakmica. Bili smo u nekom drugačijem ritmu, sa malo treninga i mnogo utakmica. Dobro je što ću imati ovih par dana da se odmorom i da se mentalno pripremim za reprezentaciju.

Da li je zaista potrebna nekakva posebna mentalna priprema, pitamo.

- Pa i nije. Ali, za razliku od prošlog puta kada smo Novak i ja iz aviona došli na trening, ovaj prozor dočekujemo mnogo spremniji.

Pre nego što je otvorio priču o predstojećem dvomeču sa Slovačkom, Ristić se osvrnuo na svoj debi u reprezentaciji.

- Sjajno iskustvo. Prva utakmica je bila dobra, drugu smo nesrećno izgubili, iako smo vodili skoro sve vreme. Ali u poslednjih pet-šest minuta smo ispustili prednost i izgubili utakmicu koja je bila praktičn dobijena. Taj poraz je bio dosta bolan, ali sada se okrećemo drugim utakmicama.

To su dve protiv istog rivala.

- Nikada ne gledamo protiv koga igramo. Niti želimo bilo koga da potcenimo. Akcenat je na uigravanju tima i igrača. Mi i dalje ne znamo ko će biti u 12. Mnogo je momaka i dalje u klubovima.

Kao što je i sam rekao, prošli prozor značio je i njegov debi u seniorskoj reprezentaciji. Iako je važio za jednog od najtalentovanijih igrača svoje generacije u Evropi, pa iako je i imao skroz dobru koledž karijeru na Arizona univerzitetu. Kako vidi svoj dosadašnji put u profesionalnim vodama, pitamo.

- Kad sam se vratio iz Amerike, cilj mi je bio da igram u Zvezdi, da napravim kvalitetnu karijeru i da budem legitimni deo tima. Ali, stvari se nisu odvijale po planu. Nažalost, već posle prve godine sam morao da odem na pozajmicu. Igrao sam u Italiji i Rusiji...

Zastao je, pa ponovio...

- Zamišljao sam da ću svoju karijeru da gradim kroz Zvezdu, ali morao sam da napravim korak unazad kako bi se vratio na pravi put.

Dolazak u Fuenlabradu je još jedan korak ka povratku na taj put, kaže...

- Sada mi je cilj da ostanem u Španiji, ta liga mi odgovara, stil igre mi prija. Tako da mi je neki dugoročni plan da ostanem u ACB ligi i da pokušam da se domognem najkvalitnijih timova španske lige. Za sada sve ide kako treba.

Ali kako je bilo pre? Kada je kao mlad igrač morao da se odrekne svojih snova i – kako je i sam rekao – napravi korak unazad u karijeri. Ristić kaže:

- Mnogo je takvih primera. Ne uspeju svi da dobiju šansu da igraju na visokom nivou sa 18, 19 ili 20 godina, već moraju zaobilaznim putevima da se tamo dokazuju kako bi se vratili na vrhunski nivo. I kod svakoga je to drugačije. Svako ima svoj put. Teško je savetovati mlađe i pričati im kako to ide i šta treba da rade.

Ipak, ima jedan savet.

- Za mlade je važno da igraju. Jer, kada ne igraš to utiče na tvoje samopouzdanje, počinješ da sumnjaš u sebe i svoje kvalitete. U ranim 20-tim, ili sa 18-19 godina, mnogo je bitno da igra. Manje je važno da li je to ABA liga, ABA 2, Italija, Grčka ili Španija. Svaki igrač treba da se dokaže kako bi napravio korak više.

Zbog tog „koraka unazad“ i njegov put do reprezentacije je bio duži. 

- Nikad se nisam opterećivao da moram da igram u reprezentaciji. Poziv je stigao u mojoj 25. godini i bilo je mnogo drago. Nikad nisam razmišljao na način da ja sad moram  da budem tamo. Posle nekog vremena se desilo i to je bila veoma pozitivna stvar za moju karijeru – poručio je Ristić.

Lakše je i zbog Partizana

U Fuenlabradi je dobio sve što je tražio od svog prvog kluba u Španiji.

- Sa aspekta košarke, ne bih se žalio. Lično mi se dopada ACB liga. Igrao sam u ABA, VTB i Italiji i mislim da je ovo najkvalitetnija domaća liga u Evropi. Fuenlabrada je dobra odskočna daska za dalje.

Van košarke...

- Sviđa mi se i zbog načina života. To je predgrađe Madrida, vreme je odlično i ljudi su prihvatili nas Srbe sjajno, posebno zbog te istorije sa Partizanom. Zaista ne mogu da kažem ništa loše.