Након поена Николе Калинића на семафору је стајало 70:69, Фенербахче је имао лопту, а до краја је било око два минута. Де Коло је промашио шут за три, лопта је кренула ка ауту, изашла је напоље, а судија је показао да је за госте. Адреналн је тресао све у Пиониру, а Дејан Радоњић је скочио и тражио челенџ. Непријатна неизвесност је трајала све док арбитри, након дугог гледања и анализе, нису променили одлику и додели лопту Црвеној звезди.
Био је то почетак расплета, ко зна које по реду драме у Пиониру. Црвено-бели су кренули у напад, док је њихов шеф струке под јаким емоцијама, тражио да их понесе хук са трибина. На крају, Калинић је завршио на линији пенала. Нема навијача који се тада није сетио готово идентичне ситуације из Истанбула, против Ефеса. Али, овога пута, лидер Црвене звезде је био мирне руке.
Потом је украо лопту Марку Гудрићу, Дејан Давидовац је рампом залепио Полонара, као круна фантастичне партије и Волтерс је дошао у ситуацију да флоутером, стави тачку на меч и велику победу. Управо то је урадио и славље Делија и њихових љубимаца могло је да почне.
Огромна тензија, претворила се у ерупцију емоција, песма је испунила Пионир и била украс, како је то Радоњић истакао, велике победе. Победе која је за навијаче представљала наставак већ прелепог дана, започетог на фудбалском вечитом дербију, одакле је већина и стигла у кошаркашки храм.
Овога пута, драма је само појачала утисак значаја тријумфа. И све остало бацила у други план, од грешака, па до чини се олако пропуштених прилика да се на плус 10 ривал дефинитивно сломи и тријумф осигура много пре последњег звука сирене.
Црвено-белима је за то недостајало енергије, иза њих је жесток ритам и велики набој, са 12 утакмица из 30 дана и то након принудне паузе због короне. Али и како је то Радоњић нагласио, треба бити искрен и рећи да у дуелима против најбољих у Европи не зависи све од Звезде.
Што у овом случају, успеху даје још слађи укус. У том духу, одмах након меча, говорио је и Бранко Лазић који је одрадио сјајних 14 минута, са седам поена, без промашаја и наравно, као и увек, огромним доприносом у одбрани.
- У неку руку мучили смо се до самог краја иако смо добро отворили утакмицу. Наравно, Фенербахче је врхунска екипа која је добро припремљена и која је дошла у Београд да покуша да победи после пораза од Монака. Са друге стране, ми смо се из Атине такође вратили са поразом. Хтели смо да оставимо што бољу слику и да поправимо утисак, што мислим да смо успели. Нисмо одустајали до краја. Честитам момцима и целој екипи, заслужено смо славили - нагласио је капитен трофејног клуба.
Као и у Атини, 48 сати раније, меч против Фенербахчеа у великој мери одигран је по сличној матрици. Односно, у оба дуела, Црвена звезда је била та која се готово све време питала, имала контролу, па и двоцифрену предност.
Али, овога пута епилог је био другачији. Упитан шта је било кључно за такав развој догађаја, Лазић каже:
- Мало већа концентрација. Не могу да кажем да смо били одморнији, пошто нисмо. Имали смо напоран пут из Грчке, тренирали смо и на дан утакмице, а ово нам је био и други меч у само два дана. Дакле, мислим да је у питању и концентрација, као и већа жеља. А, када кажем већа жеља мислим пре свега на помоћ наших навијача. Дали су нам ветар у леђа и енергију која нам је била потребна. Заједно смо успели да извучемо завршницу како треба и да победимо.
По већ устаљеној пракси, пораз покреће причу око краја пута до Топ 8, а победа опет подгрева наду. Тако је сада, иако је маневарски простор све мањи.
Лако је рећи, али...
Причу око пакленог распореда и огромне потрошње Црвене звезде, знају и врапци са гранама. И то је нешто што је са актуелним системом такмичења у Евролиги, постало нормално. Ипак, када се говори о психичком умору, ситуација после Купа и освојеног првог трофеја је сигурно другачија. Лако је рећи, Жућкова левица је прошлост, сав фокус иде на наредни меч, а друга ствар је то учинити.
Отварајући ту тему, Лазић каже:
- Сигурно да смо покушали да направимо искорак и да се одмах после Купа пребацимо на обавезе у Евролиги и мечеве који су сада иза нас. Можда то нисмо успели у Атини без обзира што смо били близу тријумфа, али најбитније је да смо се сви вратили здрави. Што нам је и омогућило да против Фенербахчеа покажемо да можемо да изнесемо шта треба.
Тријумф против једног од директних конкурента иницирао је многе да по ко зна који пут сагледају ситуацију на табели, као и распоред. Ту прво треба рећи, да црвено-бели имају још девет утакмица до краја лигашког дела.
А, затим да тренутно заостају три победе од Уникса који је на коти осам, са истим бројем мечева до краја. Док седмо место држи Монако који има и четири тријумфа више.
Екипа Дејана Радоњића наредна три дуела игра код куће. И то у четвртак против Басконије, а онда након вечитог дербија у АБА лиги (недеља од 18,30), у новом дуплом програму угостиће Реал и Макаби.
Тако да када се подвуче црта, јасно је да шансе и даље постоје, а колико су реалне, остаје да се види.
Поготово сада када су руски клубово суспендовани и не зна се шта ће бити са њима и њиховим учинком, а сва три су били виђени у плеј-офу.
Тако да и када је упитан да ли је ПАО пропуштена шанса за озбиљније укључење у трку и да ли Фенербахче враћа наду, Лазић каже:
- Не можемо сада да говоримо о томе, то ћемо знати на крају када потпуно буде била јасна ситуација око пласмана у Топ 8. Као и до сада, ми ћемо да идемо од утакмице до утакмице, а већ следећа је против Басконије. Искористићемо један дан да се одморимо и мало рехабилитујемо, а онда крећемо да се спремамо за ту утакмицу - закључио је капитен црвено-белих.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
