Најтежи пораз Будућности у историји

После историјске сезоне 2017/18. и освајања прве титуле регионалног првака, Плави су летели високо. Иако су, како то обично бива после сјајне сезоне, изубили неке важне играче, који су отишли за издашнијим финансијским понудама из иностранства, Подгоричани су успели да поново склопе веома конкурентан тим и да, макар на папиру, слове за једног од фаворита.

То су оправдали и на терену, релативно лако осигуравши пласман у финале, где су се сусрели са веома мотивисаном Црвеном звездом. Желели су црвено-бели да им се реванширају за пораз из прошле сезоне. Несумњиво, играчи српског представника били су искуснији, имали скупљи и квалитетнији тим, иако се Будућност те године, као шампион из претходне, такмичила у Евролиги.

Можда је то учешће у елитном рангу континенталног такмичења и нашкодило Подгоричанима, додатно их исцрпело и онемогућило да у великом финалу АБА лиге одиграју најбоље.

Упркос нешто лошијим условима, Морача је остала неосвојива тврђава на Јадрану. Плави су успешно спасили две меч лопте, победивши црвено-беле у везаним утакмицама и тако серију поново вратили у Београд.

Ипак, било је то место дебакла за Будућност, која је остала потпуно без снаге и на том мечу забележила најубедљивији пораз у финалу или финалној серији у историји АБА лиге. Почишћени су са терена изабраници Александра Џикића – 54:97, односно с нестварних 43 разлике. Није Црвена звезда играла ни толико добро, колико су гости из Подгорице били лоши. Шутирали су нечувених 27 одсто из игре Подгоричани, односно 27 одсто за три и 28 одсто за два, све укупно погодили су 17 шутева из 62 покушаја. Нису бриљирали црногорски шампиони и браниоци регионалне круне ни са линије за слободна бацања, одакле су имали скроман учинак од 67 одсто.

Нико у редовима Будућности није био расположен, сваки од индивидуалаца одиграо је испод очекивања, а у мору лоших издања, као најмање слабо издвојило се оно Гоге Битадзеа, који је забележио седам поена, три скока и једну украдену лопту. Сада НБА ас Орландо Меџика, забележио је тада најбољи плус-минус параметар од свих стартера и играча, са макар двоцифреном минутажом, а он је износио минус шест. Кад је статистички најбољи играч тима у тако дебелом минусу то све говори о току меча.

Нападачки учинак какав-такав имали су још и Норис Кол и Едвин Џексон, који су убацили девет, односно седам поена.

У црвено-белом табору било је прегршт расположених момака, а највише се истакао Кеј Си Риверс, са 21 поеном и шест скокова за само 18 минута.

Била је то велика мрља, на странама славне историје Будућности, којој бити потребно још много година да заборави тај меч.