Захваљујући првенствено несвакидашњем голгетерском нерву и шмекерском поимању фудбала, као и стваралачким трудовима јасно видљивим у његовом попут нара крцатом „си-ви-ју”, Данко Лазовић се од краја септембра 2018. сматра легендарним у српском и европском лоптању.
Своједобно чудо од детета и, како су године биле одмицале, играч од импулса и акције свој мио лик и импозантна дела вазда је на свим меридијанима бранио чудесним умећем и ногом у груди. Тако у Партизану, трипут. Фејенорду, Бајеру, Витесеу, ПСВ-у, Зениту, Ростову, Пекингу, Олимпији и Видеотону.
Донекле и у нашем листу, уочи првог дуела осмине финала Купа конференција између његових - Партизана и Фејенорда. Донекле, жацнувши се препознатљиво страствено на шаљиву опаску о индигованој емоцији и дуплираном својатању.
Функционер у најави
Постиграчка каријера, како изгледа, могла би и да превазиђе славу у терању лопте. Власник је тренерских лиценци Б, А и ПРО, што намах фасцинира: дипломац УЕФА мастера за међународне играче.
- Последње три године се едукујем, стрпљиво припремам повратак у фудбал. Завршни испит је крајем јуна… не знам шта бих још причао о томе.
Можда, рецимо, о функционерским амбицијама?
- Себе видим у руководствено-оперативним пословима, иако поседујем професионалну тренерску лиценцу.
Да ли и на високој позицији у Партизану?
- Ха, ха… видећемо.
Зашто да не, било би пријемчивије тренутку и високој стручности?
- Причаћемо, биће времена – уз загонетан осмех је обећао, Лазовић.
- Нећемо тако… не!
Тишину је пустио да потраје, убрзо и шеретски реванширао:
- Шалим се ха, ха… Црно-бели су моји, ипак. Мада, прелепе тренутке сам провео у Фејенорду. Феноменалном клубу, првом иностраном. Велика шанса ми је тамо била дата, много тога доброг сам научио, народски речено: моћна школа, фудбалска и младалачка – осмехнуо се громко, опет.
Исписника нема у ротердамском клубу, отуд и спорадично прати дешавања на „Де кајпу”.
- Фејенорд, да знам, често из моје генерације посећују Ван Перси и Дирк Кајт, остали… не знам. Живот тако намешта, ваљда. И поред дивних успомена, поготово са стадиона. Специфичног, мени најлепшег у Европи. Акустичног и с душом, тешко описивом емотивном везом између оданих навијача и тима. Велик респект, нема шта.
Након тврдње: играчи обеју екипа уживаће на „Де кајпу” и утакмица биће несвакидашњи доживљај, наметнула се констатација о засигурно пакленијем амбијенту у Хумској.
- Добро… „гробари” су чудо, невиђено. Зато и спектакл на трибинама очекујем, обе навијачке групе истински воле и френетично бодре клуб.
Издефинисало се питање: да ли и на трави бајковит меч, патриотски разумљиво: и, елиминацију Холанђана.
- Сале Станојевић ради одличан посао, Партизан од почетка сезоне показује енормни такмичарски квалитет. С друге стране, Фејенорд је представник типичне холандске школе с веома квалитетним играчима и цењеним тренером Арнеом Слотом. Партизановим старим знанцем из претпрошле сезоне, кад је с клупе предводио АЗ Алкмар.
Примедба: и био успешнији од тадашњег шефа стручног штаба Сава Милошевића одвевши свој тим у шеснаестину финала Лиге Европе, нимало није пореметила мисли и оптимистичну реторику:
- Управо судар двојице изванредних тренера допринеће додатној дражи надолазећег двомеча. Шансе у пролаз међу осам најбољих у новом формату евротакмичења свео бих на пола-пола, уз разумљиво надање у евентуално Салетово изненађење одговорном и у одбрани чврстом игром, потом брзином према напред.
Лако бити неће, зна.
- Сутрашња утакмица је донекле битнија, с позитивним резултатом обилно бисмо увећали шансе у пролаз даље. Момци умеју да играју под притиском, такмичарски. Што буди наду и опушта, уочи реванша. И, надам се, пласмана у много жељено четвртфинале.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
