Zahvaljujući prvenstveno nesvakidašnjem golgeterskom nervu i šmekerskom poimanju fudbala, kao i stvaralačkim trudovima jasno vidljivim u njegovom poput nara krcatom „si-vi-ju”, Danko Lazović se od kraja septembra 2018. smatra legendarnim u srpskom i evropskom loptanju.
Svojedobno čudo od deteta i, kako su godine bile odmicale, igrač od impulsa i akcije svoj mio lik i impozantna dela vazda je na svim meridijanima branio čudesnim umećem i nogom u grudi. Tako u Partizanu, triput. Fejenordu, Bajeru, Viteseu, PSV-u, Zenitu, Rostovu, Pekingu, Olimpiji i Videotonu.
Donekle i u našem listu, uoči prvog duela osmine finala Kupa konferencija između njegovih - Partizana i Fejenorda. Donekle, žacnuvši se prepoznatljivo strastveno na šaljivu opasku o indigovanoj emociji i dupliranom svojatanju.
Funkcioner u najavi
Postigračka karijera, kako izgleda, mogla bi i da prevaziđe slavu u teranju lopte. Vlasnik je trenerskih licenci B, A i PRO, što namah fascinira: diplomac UEFA mastera za međunarodne igrače.
- Poslednje tri godine se edukujem, strpljivo pripremam povratak u fudbal. Završni ispit je krajem juna… ne znam šta bih još pričao o tome.
Možda, recimo, o funkcionerskim ambicijama?
- Sebe vidim u rukovodstveno-operativnim poslovima, iako posedujem profesionalnu trenersku licencu.
Da li i na visokoj poziciji u Partizanu?
- Ha, ha… videćemo.
Zašto da ne, bilo bi prijemčivije trenutku i visokoj stručnosti?
- Pričaćemo, biće vremena – uz zagonetan osmeh je obećao, Lazović.
- Nećemo tako… ne!
Tišinu je pustio da potraje, ubrzo i šeretski revanširao:
- Šalim se ha, ha… Crno-beli su moji, ipak. Mada, prelepe trenutke sam proveo u Fejenordu. Fenomenalnom klubu, prvom inostranom. Velika šansa mi je tamo bila data, mnogo toga dobrog sam naučio, narodski rečeno: moćna škola, fudbalska i mladalačka – osmehnuo se gromko, opet.
Ispisnika nema u roterdamskom klubu, otud i sporadično prati dešavanja na „De kajpu”.
- Fejenord, da znam, često iz moje generacije posećuju Van Persi i Dirk Kajt, ostali… ne znam. Život tako namešta, valjda. I pored divnih uspomena, pogotovo sa stadiona. Specifičnog, meni najlepšeg u Evropi. Akustičnog i s dušom, teško opisivom emotivnom vezom između odanih navijača i tima. Velik respekt, nema šta.
Nakon tvrdnje: igrači obeju ekipa uživaće na „De kajpu” i utakmica biće nesvakidašnji doživljaj, nametnula se konstatacija o zasigurno paklenijem ambijentu u Humskoj.
- Dobro… „grobari” su čudo, neviđeno. Zato i spektakl na tribinama očekujem, obe navijačke grupe istinski vole i frenetično bodre klub.
Izdefinisalo se pitanje: da li i na travi bajkovit meč, patriotski razumljivo: i, eliminaciju Holanđana.
- Sale Stanojević radi odličan posao, Partizan od početka sezone pokazuje enormni takmičarski kvalitet. S druge strane, Fejenord je predstavnik tipične holandske škole s veoma kvalitetnim igračima i cenjenim trenerom Arneom Slotom. Partizanovim starim znancem iz pretprošle sezone, kad je s klupe predvodio AZ Alkmar.
Primedba: i bio uspešniji od tadašnjeg šefa stručnog štaba Sava Miloševića odvevši svoj tim u šesnaestinu finala Lige Evrope, nimalo nije poremetila misli i optimističnu retoriku:
- Upravo sudar dvojice izvanrednih trenera doprineće dodatnoj draži nadolazećeg dvomeča. Šanse u prolaz među osam najboljih u novom formatu evrotakmičenja sveo bih na pola-pola, uz razumljivo nadanje u eventualno Saletovo iznenađenje odgovornom i u odbrani čvrstom igrom, potom brzinom prema napred.
Lako biti neće, zna.
- Sutrašnja utakmica je donekle bitnija, s pozitivnim rezultatom obilno bismo uvećali šanse u prolaz dalje. Momci umeju da igraju pod pritiskom, takmičarski. Što budi nadu i opušta, uoči revanša. I, nadam se, plasmana u mnogo željeno četvrtfinale.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
