.jpg)
Ако сте мислили да Мохамед Бен најтеже подноси снег и хладноћу у Звездином тиму, преварили сте се јер Секу Саного није ни изашао на први тренинг у Швајцарској по доласку из Африке због лошег времена. О том детаљу, одрастању у Обали Слоноваче и преброђеним страховима разговарао је за клупску телевизију са Татјаном Шајковић.
- Имао сам прилично срећно детињство, био окружен породицом и није било неопходно да рано дођем у Европу. Професионални фудбал сам почео са 17-18 година. Срећа је што сам упознао добре људе, помогли су ми да одем у Швајцарску – рекао је Саного.
Јесте ли имали пуну подршку породице да играте фудбал?
- Моја породица није желела да играм фудбал, хтели су да идем у школу. Мајка није то сматрала послом, а рекао сам јој да ћу успети. Имао сам добре људе око себе.
Значи, нисте баш волели да идете у школу?
- Нисам био добар ђак, нећемо да се лажемо…Нисам добар пример млађима, често сам одсуствовао са часова, али сам волео историју и географију. За моју породицу било је проблематично да прихвате да сваког дана морам да тренирам, на крају су видели да је то дечачки сан и да желим тиме да се бавим касније, па су ми рекли да дам све од себе. Зато сам се толико и жртвовао како бих успео, али је са оценама било компликовано у кући. Ха, ха…
Како је све решено?
- Родитељи су ми рекли да играм фудбал и да идем у школу или ме више неће издржавати. То је била мала претња. Одговорио сам да желим да се бавим спортом, а отац ме је упитао од чега мислим да храним породицу. Одговорио сам да ћу то чинити новцем од фудбала, на шта је он рекао да чека да то види. Дуго није долазио на моје утакмице, кад је први пут био ту имао сам велику трему.
Селидба у Швајцарску и потпис за Тун били су кључни кораци напред?
- Није било сумњи, само страх, јер сам откривао нову културу. Кад сам почео да живим у Швајцарској, толико је било хладно да сам само желео да се вратим кући, нисам изашао из свлачионице на првом тренингу. Тренер је дошао до мене, а ја сам му одговорио да не желим јер је превише хладно. Плашио сам се за наставак јер су ми рекли да ће бити још већа зима.
Све је, изгледа, било драматично за вас?
- Дошао сам у Швајцарску, па сам се вратио у своју земљу јер клубови нису били сагласни око износа трансфера. Опет сам дошао у јануару, било је снега свуда, а ја нисам имао дозволу за тренинге због спора. Нисам препознавао ни место где живим, а било је поред стадиона. Пешачио сам преко пола сата, нисам знао где ми је кућа која се налазила на два минута од тренинг центра. Десет пута сам је обишао, па сам ушао у старачки дом и затражио да ми зову такси, који је одбио да ме повезе јер живим поред. Било је трауматично.
Како сте пребородили проблеме?
- Заслужан је мој агент, сад ми је као члан породице, доста тога смо заједно прошли. Био је у клубу и фудбалер који је мало говорио француски, то ми је било важно. Наручивао је храну јер нисам могао сам да спремам, а једино што сам желео да једем тада су били помфрит и пица.
То се не препоручује за исхрану спортиста?
- Кад је физиотерапеут видео да само једем помфрит, рекао је да није здраво, па су онда нашли неког који ми помагао око куповине и кувања. Почео сам полако и ја да спремам храну…
Јесте ли тражили савет од маме?
- Нисам јој рекао да идем у Европу јер би била под стресом. Звао сам је често, али није знала да сам на другом континенту. Кад сам потписао уговор и кад се све вратило у нормалу, звао сам је и рекао јој - заборавих да ти кажем да сам у Швајцарској. Била је у шоку, мислила је да сам у некој оближњој држави.
Родитељи су сада поносни на вас?
- Јако су поносни на мене. Први мој меч који је гледала моја мајка је био против Милана, али ми је млађи брат открио да је то чинила само пет минута. Одавно се професионално бавим фудбалом, али га никада не гледа јер се плаши, стално мисли како ће ми поломити ногу и да је све готово ако паднем.
Који су вам најлепши тренуци у животу?
- У фудбалу потпис првог уговора, а животно рођење близанаца.
А, када је било најтеже?
- Кад сам био млад и кад ми је тренер рекао да не могу да се бавим фудбалом, јер нисам довољно добар.
Демантовали сте га…
- Посебан сам, ретко сам задовољан кад нешто урадим и мора да буде савршено. Поносан сам на себе, али има још ствари које желим да постигнем и настављам да радим како бих остварио све своје снове. Велика је срећа бити здрав, јер многи људи сањају да буду здрави.
Хтео сам да играм као Зидан
Јесте ли имали фудбалског идола?
- Зидана! Сваки пут кад је додиривао лопту, ја сам био занесен, хтео сам да играм као он. Едгара Давидса сам гледао кад је био при крају каријере. Та два играча су ме натерала да се професионално бавим фудбалом.
Пржене банане
Шта је специјалитет из ваше земље?
- Препоручујем вам да пробате аћеке с алоком.
Добро, али шта је то?
- Алоко се прави са бананом прженом на слоновачки начин. Укусно је.
Српски плес
Како вам је за живот у Србији?
- Београд је прелеп, моја породица се дивно осећа овде. Људи су топли и весели су, животна радост ми је најбитнија. Допада ми се како овде плешу, скроз је другачије него у Обали Слоноваче.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
