IZ DRUGOG UGLA – Sanogo: Hteo sam nazad u Afriku kad sam video sneg

Ako ste mislili da Mohamed Ben najteže podnosi sneg i hladnoću u Zvezdinom timu, prevarili ste se jer Seku Sanogo nije ni izašao na prvi trening u Švajcarskoj po dolasku iz Afrike zbog lošeg vremena. O tom detalju, odrastanju u Obali Slonovače i prebrođenim strahovima razgovarao je za klupsku televiziju sa Tatjanom Šajković.

- Imao sam prilično srećno detinjstvo, bio okružen porodicom i nije bilo neophodno da rano dođem u Evropu. Profesionalni fudbal sam počeo sa 17-18 godina. Sreća je što sam upoznao dobre ljude, pomogli su mi da odem u Švajcarsku – rekao je Sanogo.

Jeste li imali punu podršku porodice da igrate fudbal?

- Moja porodica nije želela da igram fudbal, hteli su da idem u školu. Majka nije to smatrala poslom, a rekao sam joj da ću uspeti. Imao sam dobre ljude oko sebe.

Znači, niste baš voleli da idete u školu?

- Nisam bio dobar đak, nećemo da se lažemo…Nisam dobar primer mlađima, često sam odsustvovao sa časova, ali sam voleo istoriju i geografiju. Za moju porodicu bilo je problematično da prihvate da svakog dana moram da treniram, na kraju su videli da je to dečački san i da želim time da se bavim kasnije, pa su mi rekli da dam sve od sebe. Zato sam se toliko i žrtvovao kako bih uspeo, ali je sa ocenama bilo komplikovano u kući. Ha, ha…

Kako je sve rešeno?

- Roditelji su mi rekli da igram fudbal i da idem u školu ili me više neće izdržavati. To je bila mala pretnja. Odgovorio sam da želim da se bavim sportom, a otac me je upitao od čega mislim da hranim porodicu. Odgovorio sam da ću to činiti novcem od fudbala, na šta je on rekao da čeka da to vidi. Dugo nije dolazio na moje utakmice, kad je prvi put bio tu imao sam veliku tremu.

Selidba u Švajcarsku i potpis za Tun bili su ključni koraci napred?

- Nije bilo sumnji, samo strah, jer sam otkrivao novu kulturu. Kad sam počeo da živim u Švajcarskoj, toliko je bilo hladno da sam samo želeo da se vratim kući, nisam izašao iz svlačionice na prvom treningu. Trener je došao do mene, a ja sam mu odgovorio da ne želim jer je previše hladno. Plašio sam se za nastavak jer su mi rekli da će biti još veća zima.

Sve je, izgleda, bilo dramatično za vas?

- Došao sam u Švajcarsku, pa sam se vratio u svoju zemlju jer klubovi nisu bili saglasni oko iznosa transfera. Opet sam došao u januaru, bilo je snega svuda, a ja nisam imao dozvolu za treninge zbog spora. Nisam prepoznavao ni mesto gde živim, a bilo je pored stadiona. Pešačio sam preko pola sata, nisam znao gde mi je kuća koja se nalazila na dva minuta od trening centra. Deset puta sam je obišao, pa sam ušao u starački dom i zatražio da mi zovu taksi, koji je odbio da me poveze jer živim pored. Bilo je traumatično.

Kako ste preborodili probleme?

- Zaslužan je moj agent, sad mi je kao član porodice, dosta toga smo zajedno prošli. Bio je u klubu i fudbaler koji je malo govorio francuski, to mi je bilo važno. Naručivao je hranu jer nisam mogao sam da spremam, a jedino što sam želeo da jedem tada su bili pomfrit i pica.

To se ne preporučuje za ishranu sportista?

- Kad je fizioterapeut video da samo jedem pomfrit, rekao je da nije zdravo, pa su onda našli nekog koji mi pomagao oko kupovine i kuvanja. Počeo sam polako i ja da spremam hranu…

Jeste li tražili savet od mame?

- Nisam joj rekao da idem u Evropu jer bi bila pod stresom. Zvao sam je često, ali nije znala da sam na drugom kontinentu. Kad sam potpisao ugovor i kad se sve vratilo u normalu, zvao sam je i rekao joj - zaboravih da ti kažem da sam u Švajcarskoj. Bila je u šoku, mislila je da sam u nekoj obližnjoj državi.

Roditelji su sada ponosni na vas?

- Jako su ponosni na mene. Prvi moj meč koji je gledala moja majka je bio protiv Milana, ali mi je mlađi brat otkrio da je to činila samo pet minuta. Odavno se profesionalno bavim fudbalom, ali ga nikada ne gleda jer se plaši, stalno misli kako će mi polomiti nogu i da je sve gotovo ako padnem.

Koji su vam najlepši trenuci u životu?

- U fudbalu potpis prvog ugovora, a životno rođenje blizanaca.

A, kada je bilo najteže?

- Kad sam bio mlad i kad mi je trener rekao da ne mogu da se bavim fudbalom, jer nisam dovoljno dobar.

Demantovali ste ga…

- Poseban sam, retko sam zadovoljan kad nešto uradim i mora da bude savršeno. Ponosan sam na sebe, ali ima još stvari koje želim da postignem i nastavljam da radim kako bih ostvario sve svoje snove. Velika je sreća biti zdrav, jer mnogi ljudi sanjaju da budu zdravi.