Наша репрезентација у четири државе од окончања Другог светског рата ретко кад је била миљеник арбитара на великим такмичењима.
Најсвежије, у Јужној Африци 2010. Уругвајац Хорхе Ларионда из само њему знаног разлога се оглушио о Видићево играње главом у руку аустралијског репрезентативца Кејхила, у судијској надокнади времена последњег дуела у групи. С ремијем од 2:2 прошли бисмо у престижнију фазу такмичења.
Напослетку, Немац Феликс Брих је у Русији 2018. превидео очигледан фаул пеливанског хвата репрезентативаца Швајцарске Лихтштајнера и Шера над Александром Митровићем. Тад је било 1:1, меч окончан голом Шаћирија у последњем минуту.
Ретроспектива немилих догађања као фудбалски усуд на овдашњем и почившем нам поднебљу, као увод у разговор са судијским експертом и најпожељнијим коментатором спорних детаља и арбитражних аномалија Радетом Ђуровићем о разлозима неадекватног третмана, некад и сад.
- Арбитри су у прошлости третирали државне тимове и клубове сходно величини утицаја њихових челника у ФИФА и УЕФА, данас се као нешто променило с тим да се судије најчешће огреше о слабије рангиране. Каријерно гледано, последице су далеко мање.
Сходно лошим искуствима у далекој и блиској прошлости, а имању Зорана Лаковића високопозиционираног у УЕФА, шта бисмо у Катару могли да очекујемо у вези суђења?
- Све најбоље – уз осмех убеђује.
- Судије биће свесне његове позиције и присуства, немалог утицаја. Поштено говорећи, попут холандског арбитра Макелија у београдском мечу с Португалијом. Гол Роналду није признао и, испоставило се, директно утицао на одлазак у Катар. Мада, кад бисмо детаљно претресли значајна такмичења у дужем временском периоду, спорадично лоша искуства са судијама имају све репрезентације и клубови. Отуд, томе не бих придавао превелик значај. Латентна медијска присутност и ВАР добрано су умањили тешке злоупотребе правила фудбалске игре, иако се дешавају.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.