Raka Đurović: Sudije štite uticajne, štitiće i nas u Kataru

Naša reprezentacija u četiri države od okončanja Drugog svetskog rata retko kad je bila miljenik arbitara na velikim takmičenjima.

Najsvežije, u Južnoj Africi 2010. Urugvajac Horhe Larionda iz samo njemu znanog razloga se oglušio o Vidićevo igranje glavom u ruku australijskog reprezentativca Kejhila, u sudijskoj nadoknadi vremena poslednjeg duela u grupi. S remijem od 2:2 prošli bismo u prestižniju fazu takmičenja.

Naposletku, Nemac Feliks Brih je u Rusiji 2018. prevideo očigledan faul pelivanskog hvata reprezentativaca Švajcarske Lihtštajnera i Šera nad Aleksandrom Mitrovićem. Tad je bilo 1:1, meč okončan golom Šaćirija u poslednjem minutu.

Retrospektiva nemilih događanja kao fudbalski usud na ovdašnjem i počivšem nam podneblju, kao uvod u razgovor sa sudijskim ekspertom i najpoželjnijim komentatorom spornih detalja i arbitražnih anomalija  Radetom Đurovićem o razlozima neadekvatnog tretmana, nekad i sad.

- Arbitri su u prošlosti tretirali državne timove i klubove shodno veličini uticaja njihovih čelnika u FIFA i UEFA, danas se kao nešto promenilo s tim da se sudije najčešće ogreše o slabije rangirane. Karijerno gledano, posledice su daleko manje.

Shodno lošim iskustvima u dalekoj i bliskoj prošlosti, a imanju Zorana Lakovića visokopozicioniranog u UEFA, šta bismo u Kataru mogli da očekujemo u vezi suđenja?

- Sve najbolje – uz osmeh ubeđuje.

- Sudije biće svesne njegove pozicije i prisustva, nemalog uticaja. Pošteno govoreći, poput holandskog arbitra Makelija u beogradskom meču s Portugalijom. Gol Ronaldu nije priznao i, ispostavilo se, direktno uticao na odlazak u Katar. Mada, kad bismo detaljno pretresli značajna takmičenja u dužem vremenskom periodu, sporadično loša iskustva sa sudijama imaju sve reprezentacije i klubovi. Otud, tome ne bih pridavao prevelik značaj. Latentna medijska prisutnost i VAR dobrano su umanjili teške zloupotrebe pravila fudbalske igre, iako se dešavaju.