.jpg)
Иако је све било као бајка, Ђорђевић и сада осећа жал за једним детаљем са финала.
Фотографија
Историјска утакмица. Тројка за победу. Славље, нестварна срећа. Али, Ђорђевић није много пута од тада гледао снимак тог меча.
- Можда једном или два пута. Давно, давно... Тај кош сам чешће гледао, са кћеркама. То се врти. Али ни то не нешто претерано.
Зашто?
- Једноставно, то стоји тамо. Обично када су овакве годишњице, онда се сетим. Слику која је направљена, где се види резултат и клупа Хувентуда, чувам. Та слика је феноменална.
- Највише ми је жао што сам лопту која ми се вратила од табле пробао да ухватим на волеј, уместо да сам је зграбио – причао је тоном у којем се и даље осећа жаљење.
Јер...
- Чувам лопте из неких финала, са потписима. Јако су ми драге. А ову лопту сам једноставно напеналио на трибине. Ко зна ко је има. Уместо да сам је приграбио и сачувао.
Ту се сетио детаља који нема везе са истанбулским финалом.
- Има та чувена трка Зокија Савића и мене, из 1997, када је он уграбио лопту у последњој секунди, а и ја сам је хтео. Бежао је по целом терену од мене. Сви су мислили да се радујемо, а уствари ја сам њега јурио да украдем лопту.
Лопта са Евробаскета из Барселоне је остала код Савића.
- Био је мало јачи – насмејао се Ђорђевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
