.jpg)
Iako je sve bilo kao bajka, Đorđević i sada oseća žal za jednim detaljem sa finala.
Fotografija
Istorijska utakmica. Trojka za pobedu. Slavlje, nestvarna sreća. Ali, Đorđević nije mnogo puta od tada gledao snimak tog meča.
- Možda jednom ili dva puta. Davno, davno... Taj koš sam češće gledao, sa kćerkama. To se vrti. Ali ni to ne nešto preterano.
Zašto?
- Jednostavno, to stoji tamo. Obično kada su ovakve godišnjice, onda se setim. Sliku koja je napravljena, gde se vidi rezultat i klupa Huventuda, čuvam. Ta slika je fenomenalna.
- Najviše mi je žao što sam loptu koja mi se vratila od table probao da uhvatim na volej, umesto da sam je zgrabio – pričao je tonom u kojem se i dalje oseća žaljenje.
Jer...
- Čuvam lopte iz nekih finala, sa potpisima. Jako su mi drage. A ovu loptu sam jednostavno napenalio na tribine. Ko zna ko je ima. Umesto da sam je prigrabio i sačuvao.
Tu se setio detalja koji nema veze sa istanbulskim finalom.
- Ima ta čuvena trka Zokija Savića i mene, iz 1997, kada je on ugrabio loptu u poslednjoj sekundi, a i ja sam je hteo. Bežao je po celom terenu od mene. Svi su mislili da se radujemo, a ustvari ja sam njega jurio da ukradem loptu.
Lopta sa Evrobasketa iz Barselone je ostala kod Savića.
- Bio je malo jači – nasmejao se Đorđević.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
