ПИКСИ 10 - Судија Чолић спасао Партизан катастрофе

Љубитељи доброг фудбала и поштоваоци свега што је Драган Стојковић дао најпопуларнијем спорту, у ишчекивању нових Пиксијевих чудеса са репрезентацијом Србије на Мондијалу у Катару, имају прилику да сазнају пуно тога што досад нису знали о једном од најбољих фудбалера на свету. Од дана кад је са другарима из улице јурио за лоптом по прашњавим теренима Паси Пољане, до величанствене ноћи у Лисабону кад је победом против Португалиje испунио обећање дато нацији на почетку квалификација за Светско првенство у Катару – у књизи Пикси.

Написана пером аутора Небојше Петоривћа, књига обилује аутентичним анегдотама, мемоарима и интересантним детаљима из живота и каријере нишког уметника у копачкама. То није само прича о Пиксију Стојковићу, већ и сага о времену које у свима нама буди одређену дозу носталгије. Успомена на фудбал који је имао душу, на људе којима су љубав и идеали били важнији од славе и новца.

Читаћете о Пиксијевим војничким данима у Приштини с Аленом Славицом, снимању спотова за „Топ листу надреалиста“ са Нелетом Карајлићем, дружењу са Диком, Бором, Милојем, Дејом, односима са тренерима Васовићем, Станковићем, Шекуларцем и Гуталсом, селекторима Веселиновићем, Осимом, Сантрачем, Бошковом.

На оригиналан начин описани су Пиксијеви школски дани у Нишу, почеци у Радничком и млађим селекцијама репрезентације Југославије, први голови и прве мајсторије, урнебесни прелазак у Црвену звезду, антологијске утакмице са Реал Мадридом, Келном, Миланом, искуства из мечева са Партизаном, Динамом, Хајдуком, први трофеји, индивидуална признања, сусрети са звездама светског фудбала. Наравно, посебна поглавља у књизи припадају догађајима који имају историјски значај. Читалац ће имати утисак да уживо присуствује легендарним дуелима против Шпаније и Аргентине у Италији, финалу Купа шампиона у Барију, драматичним тренуцима који су претходили протеривању Југославије из Шведске, пакленом амбијенту на Максимиру против Хрватске, Мoндијалу у Француској, Европском првенству у Белгији и Холандији.

Романсирана биографија фудбалског виртуоза из Ниша, уједно је и омаж целој генерацији романтика која је одрастала на правим вредностима и у неким лепшим околностима.

Званична промоција књиге ‘ПИКСИ - СВЕ ЗА ДЕСЕТ’ заказана је за 18. мај у Комбанк дворани у Београду, а поред најзвучнијих имена српског фудбала присуство је најавио и легендарни Дејан Савићевић.

ОДЛОМАК  ИЗ КЊИГЕ

Судија Чолић спасао Партизан катастрофе

- Дерби је посебан ужитак. Судар два табора, два мишљења, две војске, два стила. Победа не да је морање, победа је једино што се рачуна. Погодак који сам дао Ђукановићу директно из корнера, има посебну тежину - рекао је Стојковић и описао сјајну анегдоту са свог другог Вечитог дербија који је одигран на пролеће 1987. године:

- Први Дерби у октобру 1986. имао је огроман набој, све је прштало од емоција. Крцат ЈНА, вечерњи термин. Када смо изашли на загревање, гледао сам само на трибине, нисам могао да верујем да је тако. Био сам импресиониран амбијентом и то је у значајној мери утицало на моју партију на терену. Нисмо играли добро и Партизан је заслужено победио са 2:0. Наравно, када изгубиш у дербију, гориш од жеље за реваншом и једва чекаш наредну утакмицу. У тој другој је све дошло на своје место. Натерао сам себе да размишљам искључиво о фудбалу, није ме уопште занимало шта се дешава на трибинама. Кренули смо фуриозно и Партизан је после пола сата личио на боксера који је добио ударац у браду и тетура се по рингу очекујући сваког часа гонг за крај меча. Почели су голови… један, други, трећи. Онда долази и четврти, Мусемићева лопта у простор, ја долазим из дубине, био сам бар три метра иза последњег играча Партизанове одбране, дриблам Омеровића и из мртвог угла шаљем лопту у мрежу. Дешава се нешто невероватно, Душан Чолић поништава гол због офсајда, иако није било никакве сигнализације његовог помоћника. Пошто је то било у 36. минуту, врло брзо је одсвирао крај првог полувремена и кад смо кренули ка тунелу, ја га питам: ‘Мајсторе, да ли је могуће да си само ти видео офсајд?’. А знаш шта ми је Чолић одговорио? Каже: ‘Па много је, доста вам је 3:0’. Ок, бар је био искрен - насмејао се Пикси од срца и додао - Да је признао гол, мислим да би Партизан доживео један од најтежих пораза у својој историји. Тек сам после те утакмице схватио шта за навијаче значи победа у Дербију. Та радост, та срећа. То је нешто неописиво.

ОДЛОМАК  ИЗ КЊИГЕ

Ђорђевић ми свашта причао за време меча док ме је чувао

Један од ретких играча Партизана који је умео да пронађе лек за Пиксијеве пируете, био је Аца Ђорђевић:

- Водио сам жестоке дуеле са Бајром Жупићем. Тада није било зоне, играла се стриктна маркација. Бајро је био играч задатка, девојка за све у тиму Партизана. Јесте, био је оштар, али и максимално коректан. Нека врста Дидијеа Дешана у модерном фудбалу. Не видиш га током утакмице, а учинак му је огроман. Покупи све лопте, направи тактички фаул, квари игру противника. Сличан је био и Аца Ђорђевић, с којим сам такође имао много проблема. Он је био још незгоднији од Жупића. Имао је неку чудну фацу и стално ми је нешто добацивао. То су ти играчи којима тренери кажу: ‘Данас те не занима утакмица, имаш Пиксија и не испушташ га из вида. Ако крене у тоалет, идеш за њим’. Међутим, Аца је користио и друга средства. Загрли ме усред акције и каже: ‘Брате мој, ти знаш колико те ја волим, ти си најбољи, ти си најлепши…”. Гужва у шеснаестерцу, све гори, а он ме пита где ћемо после утакмице на пиће. Али да се разумемо, то је био његов стил и нисам имао ништа против. Тако је чувао и најбоље играче Динама, Хајдука… Класичан фластер који не бира средства да одради свој посао како треба. Без обзира на све, био је одличан фудбалер. Штета што није имао више слободе у игри, мислим да би направио бољу каријеру.

ОДЛОМАК  ИЗ КЊИГЕ

Савићевић као рођени брат

Једна од личности која се највише помиње у роману о Пиксију је Дејан Савићевић. Пријатељство које датира од првог дана у Црвеној звезди и репрезентацији Југославије, данас је јаче него икада и актуетлни селектор Србије није много размишљао када му је аутор књиге поставио директно питање - ко је играч са којим је највише волео да игра у тандему:

- Дејо и ја смо се знали у душу и сјајно смо сарађивали. Мислим да му је 1991. године учињена велика неправда када је Папен добио Златну лопту Франс Фудбала. Дејан је одиграо фантастичну сезону, бриљирао је против Дрездена и Бајерна, постизао голове, правио бравуре, буквално плесао по терену. Морао је да добије признање за најбољег фудбалера Европе. Прорадио је француски лоби и награда је отишла у Марсеј. Ако се добро сећам, чак је у Гуталс проглашен за најбољег тренера, а не Љупко Петровић. Нема логике, зна се ко је те године био најбољи у Купу шампиона. Дејо је феноменалан тип. Када је дошао у Звезду, новинари су почели да нас пореде и да се питају како ће Пикси прихватити Савићевића. А ја га прихватио као рођеног брата. Уосталом, шта има да га прихватам, ваљда смо сви на истом задатку, да наше квалитете ставимо у службу целе екипе. Људи који ме добро познају, никада у мени нису могли да нађу трунку сујете, комплекса или љубоморе. Увек сам био особа која пружа руку, помаже и одушевљава се потезима својих саиграча. Шта треба, да будем љут што је он одиграо боље од мене и што су новине препуне његових фотографија? То су глупости. Спријатељили смо се од првог дана, касније делили собу и у репрезентацији. Морао сам да пузим до тоалета када легне да одрема после ручка. Сећам се утакмице против Немачке на старту Светског првенства 1990. године. Каже Дејо ‘ајде да одспавамо мало’. А у мени све гори. Играмо против Матеуса, Бремеа, Клинсмана… Не бих могао ока да склопим. Дејо се само окренуо на страну и заспао као јагње. Ма били смо страшан тандем. Мени је несхватљиво кад тренери кажу да два добра играча не могу да играју заједно јер гуше један другог. Ја сам знао да је Дејо специфичан, на први погллед делује да га мрзи да живи. ‘А виђи кише, мора ли баш данас да се игра’, такав је био. Али с лоптом виртуоз. То је вулкан талента. Када крене у дриблинге, чини ти се да тврђаву може да сруши. Физички моћан, технички перфектан. Буквално предодређен за звезду светског фудбала”.