PIKSI 10 - Sudija Čolić spasao Partizan katastrofe

Ljubitelji dobrog fudbala i poštovaoci svega što je Dragan Stojković dao najpopularnijem sportu, u iščekivanju novih Piksijevih čudesa sa reprezentacijom Srbije na Mondijalu u Kataru, imaju priliku da saznaju puno toga što dosad nisu znali o jednom od najboljih fudbalera na svetu. Od dana kad je sa drugarima iz ulice jurio za loptom po prašnjavim terenima Pasi Poljane, do veličanstvene noći u Lisabonu kad je pobedom protiv Portugalije ispunio obećanje dato naciji na početku kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Kataru – u knjizi Piksi.

Napisana perom autora Nebojše Petorivća, knjiga obiluje autentičnim anegdotama, memoarima i interesantnim detaljima iz života i karijere niškog umetnika u kopačkama. To nije samo priča o Piksiju Stojkoviću, već i saga o vremenu koje u svima nama budi određenu dozu nostalgije. Uspomena na fudbal koji je imao dušu, na ljude kojima su ljubav i ideali bili važniji od slave i novca.

Čitaćete o Piksijevim vojničkim danima u Prištini s Alenom Slavicom, snimanju spotova za „Top listu nadrealista“ sa Neletom Karajlićem, druženju sa Dikom, Borom, Milojem, Dejom, odnosima sa trenerima Vasovićem, Stankovićem, Šekularcem i Gutalsom, selektorima Veselinovićem, Osimom, Santračem, Boškovom.

Na originalan način opisani su Piksijevi školski dani u Nišu, počeci u Radničkom i mlađim selekcijama reprezentacije Jugoslavije, prvi golovi i prve majstorije, urnebesni prelazak u Crvenu zvezdu, antologijske utakmice sa Real Madridom, Kelnom, Milanom, iskustva iz mečeva sa Partizanom, Dinamom, Hajdukom, prvi trofeji, individualna priznanja, susreti sa zvezdama svetskog fudbala. Naravno, posebna poglavlja u knjizi pripadaju događajima koji imaju istorijski značaj. Čitalac će imati utisak da uživo prisustvuje legendarnim duelima protiv Španije i Argentine u Italiji, finalu Kupa šampiona u Bariju, dramatičnim trenucima koji su prethodili proterivanju Jugoslavije iz Švedske, paklenom ambijentu na Maksimiru protiv Hrvatske, Mondijalu u Francuskoj, Evropskom prvenstvu u Belgiji i Holandiji.

Romansirana biografija fudbalskog virtuoza iz Niša, ujedno je i omaž celoj generaciji romantika koja je odrastala na pravim vrednostima i u nekim lepšim okolnostima.

Zvanična promocija knjige ‘PIKSI - SVE ZA DESET’ zakazana je za 18. maj u Kombank dvorani u Beogradu, a pored najzvučnijih imena srpskog fudbala prisustvo je najavio i legendarni Dejan Savićević.

ODLOMAK  IZ KNjIGE

Sudija Čolić spasao Partizan katastrofe

- Derbi je poseban užitak. Sudar dva tabora, dva mišljenja, dve vojske, dva stila. Pobeda ne da je moranje, pobeda je jedino što se računa. Pogodak koji sam dao Đukanoviću direktno iz kornera, ima posebnu težinu - rekao je Stojković i opisao sjajnu anegdotu sa svog drugog Večitog derbija koji je odigran na proleće 1987. godine:

- Prvi Derbi u oktobru 1986. imao je ogroman naboj, sve je prštalo od emocija. Krcat JNA, večernji termin. Kada smo izašli na zagrevanje, gledao sam samo na tribine, nisam mogao da verujem da je tako. Bio sam impresioniran ambijentom i to je u značajnoj meri uticalo na moju partiju na terenu. Nismo igrali dobro i Partizan je zasluženo pobedio sa 2:0. Naravno, kada izgubiš u derbiju, goriš od želje za revanšom i jedva čekaš narednu utakmicu. U toj drugoj je sve došlo na svoje mesto. Naterao sam sebe da razmišljam isključivo o fudbalu, nije me uopšte zanimalo šta se dešava na tribinama. Krenuli smo furiozno i Partizan je posle pola sata ličio na boksera koji je dobio udarac u bradu i tetura se po ringu očekujući svakog časa gong za kraj meča. Počeli su golovi… jedan, drugi, treći. Onda dolazi i četvrti, Musemićeva lopta u prostor, ja dolazim iz dubine, bio sam bar tri metra iza poslednjeg igrača Partizanove odbrane, driblam Omerovića i iz mrtvog ugla šaljem loptu u mrežu. Dešava se nešto neverovatno, Dušan Čolić poništava gol zbog ofsajda, iako nije bilo nikakve signalizacije njegovog pomoćnika. Pošto je to bilo u 36. minutu, vrlo brzo je odsvirao kraj prvog poluvremena i kad smo krenuli ka tunelu, ja ga pitam: ‘Majstore, da li je moguće da si samo ti video ofsajd?’. A znaš šta mi je Čolić odgovorio? Kaže: ‘Pa mnogo je, dosta vam je 3:0’. Ok, bar je bio iskren - nasmejao se Piksi od srca i dodao - Da je priznao gol, mislim da bi Partizan doživeo jedan od najtežih poraza u svojoj istoriji. Tek sam posle te utakmice shvatio šta za navijače znači pobeda u Derbiju. Ta radost, ta sreća. To je nešto neopisivo.

ODLOMAK  IZ KNjIGE

Đorđević mi svašta pričao za vreme meča dok me je čuvao

Jedan od retkih igrača Partizana koji je umeo da pronađe lek za Piksijeve piruete, bio je Aca Đorđević:

- Vodio sam žestoke duele sa Bajrom Župićem. Tada nije bilo zone, igrala se striktna markacija. Bajro je bio igrač zadatka, devojka za sve u timu Partizana. Jeste, bio je oštar, ali i maksimalno korektan. Neka vrsta Didijea Dešana u modernom fudbalu. Ne vidiš ga tokom utakmice, a učinak mu je ogroman. Pokupi sve lopte, napravi taktički faul, kvari igru protivnika. Sličan je bio i Aca Đorđević, s kojim sam takođe imao mnogo problema. On je bio još nezgodniji od Župića. Imao je neku čudnu facu i stalno mi je nešto dobacivao. To su ti igrači kojima treneri kažu: ‘Danas te ne zanima utakmica, imaš Piksija i ne ispuštaš ga iz vida. Ako krene u toalet, ideš za njim’. Međutim, Aca je koristio i druga sredstva. Zagrli me usred akcije i kaže: ‘Brate moj, ti znaš koliko te ja volim, ti si najbolji, ti si najlepši…”. Gužva u šesnaestercu, sve gori, a on me pita gde ćemo posle utakmice na piće. Ali da se razumemo, to je bio njegov stil i nisam imao ništa protiv. Tako je čuvao i najbolje igrače Dinama, Hajduka… Klasičan flaster koji ne bira sredstva da odradi svoj posao kako treba. Bez obzira na sve, bio je odličan fudbaler. Šteta što nije imao više slobode u igri, mislim da bi napravio bolju karijeru.

ODLOMAK  IZ KNjIGE

Savićević kao rođeni brat

Jedna od ličnosti koja se najviše pominje u romanu o Piksiju je Dejan Savićević. Prijateljstvo koje datira od prvog dana u Crvenoj zvezdi i reprezentaciji Jugoslavije, danas je jače nego ikada i aktuetlni selektor Srbije nije mnogo razmišljao kada mu je autor knjige postavio direktno pitanje - ko je igrač sa kojim je najviše voleo da igra u tandemu:

- Dejo i ja smo se znali u dušu i sjajno smo sarađivali. Mislim da mu je 1991. godine učinjena velika nepravda kada je Papen dobio Zlatnu loptu Frans Fudbala. Dejan je odigrao fantastičnu sezonu, briljirao je protiv Drezdena i Bajerna, postizao golove, pravio bravure, bukvalno plesao po terenu. Morao je da dobije priznanje za najboljeg fudbalera Evrope. Proradio je francuski lobi i nagrada je otišla u Marsej. Ako se dobro sećam, čak je u Gutals proglašen za najboljeg trenera, a ne Ljupko Petrović. Nema logike, zna se ko je te godine bio najbolji u Kupu šampiona. Dejo je fenomenalan tip. Kada je došao u Zvezdu, novinari su počeli da nas porede i da se pitaju kako će Piksi prihvatiti Savićevića. A ja ga prihvatio kao rođenog brata. Uostalom, šta ima da ga prihvatam, valjda smo svi na istom zadatku, da naše kvalitete stavimo u službu cele ekipe. Ljudi koji me dobro poznaju, nikada u meni nisu mogli da nađu trunku sujete, kompleksa ili ljubomore. Uvek sam bio osoba koja pruža ruku, pomaže i oduševljava se potezima svojih saigrača. Šta treba, da budem ljut što je on odigrao bolje od mene i što su novine prepune njegovih fotografija? To su gluposti. Sprijateljili smo se od prvog dana, kasnije delili sobu i u reprezentaciji. Morao sam da puzim do toaleta kada legne da odrema posle ručka. Sećam se utakmice protiv Nemačke na startu Svetskog prvenstva 1990. godine. Kaže Dejo ‘ajde da odspavamo malo’. A u meni sve gori. Igramo protiv Mateusa, Bremea, Klinsmana… Ne bih mogao oka da sklopim. Dejo se samo okrenuo na stranu i zaspao kao jagnje. Ma bili smo strašan tandem. Meni je neshvatljivo kad treneri kažu da dva dobra igrača ne mogu da igraju zajedno jer guše jedan drugog. Ja sam znao da je Dejo specifičan, na prvi poglled deluje da ga mrzi da živi. ‘A viđi kiše, mora li baš danas da se igra’, takav je bio. Ali s loptom virtuoz. To je vulkan talenta. Kada krene u driblinge, čini ti se da tvrđavu može da sruši. Fizički moćan, tehnički perfektan. Bukvalno predodređen za zvezdu svetskog fudbala”.