МАРКО ПЕРИЋ - Легенда футсала и престижни колекционар трофеја

Када се прошлог лета руководство футсал клуба Лозница град 2018 определило да ангажује Марка Перића, бившег репрезентативца, није наслућивало да ће легендарни интернационалац, поред несумњивог квалитета, оком искусног шмекера екипу повести неслућеним висинама. Истински спортски бинго.

Саживео се са Лозничанима, а они га доживљавају као најрођенијег. Његов први сусрет са градом уз леву обалу Дрине десио се 2003. године, као позајмљени фудалер Обилића, стигао је у редове друголигаша, који је исцрпљен од деценијског пута ка Другој и Првој Б лиги, преживљавао последњу сезону у савезном рангу. Запамћен је по атрактивном голу у првој контролној утакмици са убским Јединством.

- Сећам се, „боцнуо” сам лопту са 20 метара и одмах су почели да ме пореде са шмекерима који су пре мене улепшавали Лагатор. Пријало је, посебно што су тада у Јединству, на двојну регистрацију из Црвене звезде, играли њени каснији првотимци Јанковић, Баста, Перовић... Отишао сам у Јаблонец и ту завршио са великим фудбалом – присећа се Марко Перић.

Из Чешке се вратио у завичај и тада је настао заокрет у каријери. Футсал авантура кренула је 2005. године у београдском Марбу.

- Био је организован и снажан, то је наша најбоља екипа у којој сам играо, са десеторицом репрезентативаца. Упознао сам наше најбоље играче Рајића, Боројевића, Димића, голмана Предрага Брзаковића, репрезентативца у фудбалу и футсалу.

Почео је са легендарним Ацом Ковачевићем.

У богатој репрезентативној каријери од 2007. до 2018. године издваја двојицу:

- Предраг Рајић и Младен Коцић најбољи су са којима сам сарађивао. Са њима је било лако комбиновати, форсирати луцидне мисли, реализовати богатство идеја... И од сваког тренера много сам научио.

Године 2007. стекао је статус репрезентативца, а Европско првенство у Порту дигло га је у орбиту.

- Први пут смо играли као Србија и освојили пето место, а реми са сјајном Шпанијом, био је раван освајању медаље. Проглашен сам играчем утакмице. Тај меч лансирао ме у један од најтрофејнијих европских клубова, постао сам члан московске Дине и остао пет година.

Перић је из Србије једини двоструки учесник фајнал-фора, завршнице клупског првенства Европе. За репрезентативни печат каријере издваја Европско првенство у београдској Арени 2016. године. Припремљен гол у дуелу са Украјином био је за Хичкока, у последњој секунди!

- Остали смо без медаље, изгубили смо од Русије у полуфиналу, а у борби за треће место од Казахстана. Били смо исцрпљени и физички и емотивно, али за сећање. Још се препричава чаробан гол Рикардиња у сусрету са нама, а моја асистенција Симићу за гол са Украјином, део је моје личне антологије. Играо сам са много асова, али и делио мегдан са њима. Велика част је што сам играјући за Наполи упознао Марадону, фудбалску икону Напуља, потом Нејмара, Кристијана Роналда, Тавеза...

Народ каже „заиграј, па и за појас задени”, али Марко Перић још није близу таквог чина. Време је, ипак, учинило своје, па се од репрезентације опростио после плодне деценије играња.

- То је један од најупечатљивијих тренутака у животу. Против Португалије, када сам и гол постигао, у Арени пред 12.000 гледалаца. Опроштај уз сузе радоснице, за историју.

Инострану каријеру завршио је 2020. Када се вратио у Економац, па у Црвену звезду. Са та два клуба, уз Марбо, у Србији је освојио пет титула, што је раритет на нашим просторима. Сада је на помолу нова титула и пехар у Купу Србије. Члан је Лознице која је лигашки део завршила на првом месту, а у очекивању плеј-офа, 11. маја, следи финале Купа са Новим Пазаром у Врању.

- Посебно бих био поносан на шесту титулу, гарнирану трофејом у купу. Било би то сјајно, мада ваља имати у виду да скалп лидера очекују Врање, ФОН, Коњарник, Бечеј и Нови Пазар. Реално, дупла круна је остварива. Амбициозни људи воде клуб како треба. Циљ је стварање конкурентне Лознице, не само у Србији. Година пред нама може да донесе непотрошену радост Лозници када је футсал у питању.

Марко Перић, футсал маестро од угледа и поверења, још је гладан трофеја после 17 професионалних година у овом спорту. Лозничани су га прихватили као најрођенијег и уручили му капитенску траку.

Лознички футсал бинго.

У очекивању евентуалних дуела са европским великанима попут Бенфике, Спортинга, Барселоне, са Марком Перићем на челу, ауторитативним предводником изузетне генерације чији победнички сценарио допуњују сјајни саиграчи Младен Коцић, Денис Рамић, Никола Матијевић, Јаков Вулић, Ђорђе Росић, Марко Аврамовић, Данило Костић и остали футсал бинго следбеници.