Мењао је авионске летове, државе, па и континенте. Кад стане испред огледала може да каже да је још у раној младости осетио многе чари живота. Ален Стевановић је стигао и да обуче дрес славног Интера на утакмици Серије А, а тад је тек загазио у момачки живот.
Светска породица
Видео је и чари МЛС лиге, нешто више од три месеца играо је за Торонто.
– Пун ми је пасош – Италија, Швајцарска, Пољска, Јапан, САД, Канада, Бугарска... Направио сам паузу од 18 месеци после играња у Пољској. Ћерка је рођена у Палерму, син у Токију, жена у Бањалуци. Ми смо светска породица.
Живот га није миловао. Неколико пута током разговора у близини Ташмајданског парка побављао је као папагај да је детињство било крцато турбуленцијама.
– Било је како бити мора, онако како ми је записано, тако каже мој народ. Све одлуке које сам доносио мислио сам да су биле најбоље за мене, међутим, сад најбоље видим где и кад сам могао боље или морао. Ех, да сам мало паметније резоновао... Милион примера је иза мене, опет, са друге стране, рекао сам себи у лице: Алене, ради оно за шта мислиш да је најбоље за тебе! Шта да се ради, то је живот – уздасима је Ален Стевановић почео животну причу гледајући ка базенима Таша.
Године да се врате не могу, кад би могле...
– Успео сам у животу, знате ли ону чувену Џејову песму. За себе могу тако да кажем, прво, срећан сам човек. Са супругом Дуњом имам срећан брак, поред нас су двоје деце, Нева има осам, а Матеј три и по године. Њих двоје су моји најдражи и највећи трофеји. Животни. А фудбал, ту је, дао ми је много, руку на срце.
Ален Стевановић – прва асоцијација је европски великан из Милана.
– Имао сам срећу да играм на високом нивоу, да упознам Италију из неколико углова, лепу земљу, међутим, увек може боље. Са ове тачке гледишта нисам, ипак, био ментално спреман за нешто крупно испред себе. Да сам био јачи вероватно бих остао на Апенинима.
Са Декијем се можда опет сретнем
Пре 12 година делио је са Дејаном Станковићем свлачионицу Интера.
– Можда се поново сретнем са Декијем, негде у Италији, било би и лепо и корисно. Никад не реци никад. Фудбал је међу пет бизниса на свету.
Миха видео да нешто кријем
Досањао је још један сан – одиграо је три утакмице за репрезенатцију Србије.
– Велико хвала Синиши Михајловићу. Тадашњи селектор видео је да кријем у себи много фудбалског материјала, да имам нешто. Настојао сам на сваком кораку да оправдам Михино поверење. Легенди српског фудбала, једном од наших највећих симбола у Италији свих времена, од срца желим да победи болест!
Стискао је и шетао вилице, пумпао образе испијајући јутарњу кафу. Жаљење за прошлим временима било је уочљиво, промрмљао је кроз зубе:
– Ма не жалим, ни за чиме! Зашто бих, не вреди, касно је. А, и одакле сам кренуо, далеко сам стигао. Предалеко! Милиони деце широм света то и не сања, да, рецимо, види шта значи кад припадаш фудбалским империјама – Реалу, Барси, Интеру, Милану...
Завршио је Основну школу „Душан Вукасовић – Диоген” у свом Бечмену, недалеко од београдског аеродрома, уписао Средњу политехничку школу код Студењака.
– Смер металургија – сећам се после свега шта сам видео у животу. Ту нисам видео себе, међутим, није за похвалу. Радио сам много тога на своју руку. То ме је пратило и кроз фудбал. Хајде да причамо о њему, јер волим фамозну бубамару, дала ми је много. Почео сам да „пикам” у Радничком са седам година и у симболу Новог Београда провео осам лета. Наишла је пауза од две и по године, баталио сам тад и школу и фудбал, вежбао приватно и веровао да ће нешто да се намести.
Снови су искочили испред очију.
– Отишао сам у обреновачки Раднички, на клупи је седео тренер Милош Веселиновић, у граду познатији као Минго. Вежбао сам у балон-сали до одласка у Обреновац, са Драганом Цицом Стевовићем и Кажимиром Штокићем. Ишао сам на пробе у Панатинаикос, Спарту из Прага, Рому, Кошице... Играо сам за Раднички, између осталих и са Филипом Ђуричићем, нашим репрезентативцем. Долазили су скаути, снимише и мене. Искочила је опција – Интер, проба. Нисам ни секунде размишљао, рекао сам у себи – идеш Алене у Милано. Мислио сам да ме неко з...
На Чизми у пет клубова, говори четири језика
У си-ви-ју пишу, између осталих клубова, имена италијанских: Интер, Торино, Палермо, Бари и Специја.
– Петорка на Апенинима у којима сам тренирао и играо, то је нешто лепо кад се осврнем. Савладао сам добро енглески језик, причам одлично италијански, шпански је сличан, па се и са њим добро сналазим, бугарски причам и разумем, има много сличности са нашим. Човек вреди колико језика говори, још један разлог за понос – осмехнуо се Стевановић.
Арнаутовић воли Србију
Марко Арнаутовић, Србин у репрезентацији Аустрије, изазива огромно поштовање у Аленовим размишљањима.
– Дружили смо се, живео сам у Интерелу кад је он становао у Кому, поред Милана. Какав је фудбалер? Мајстор, пакао од играча. Техника, снага, брзина, смисао за игру, желим му од срца да заигра у великом клубу, њему је место у Реал Мадриду. Добро игра и сад у Болоњи. Човек за десетку, воли Србију и наш народ.
Бајка је почела. У центру пажње Србин рођен 7. јануара 1991. године у Цириху.
– Показао сам се, морао сам да чекам да се ослободи место странца, узалуд што сам рођен у Швајцарској кад у пасошу пише држављанство моје Србије. Комбинација је било да добијем њихове папире, не жалим ни за тиме. Овако сам свој на своме, од главе до пете. Нас четворица клинаца тренирали смо са првим тимом на припремама у Абу Дабију и Ријаду. Дође на ред деби за Интер, 9. јануар 2010. У храм светског фудбала стигла је Сијена и то баш на рођендан ујака Драгана, тих дана најсрећнијег човека у фамилији, ма, на свету. Возио ме је на тренинге, на жалост, сахранили смо га прошле године.
Фудбал, живот, италијанска кухиња, мода, музика – све то на дохват руку Божићног детета, а, тек му је била деветнаеста.
– Видео сам нешто што многи не могу ни да замисле. Било и прошло. Та утакмица остаје у мозгу за цео живот, Дејан Станковић је изашао из игре, повредио је лист. Мене је позвао помоћни тренер док смо се загревали доле, у каналу, иза клупа. Пришао сам да мало затегнем опрему, Мурињо је извадио Тијага Моту, погледао сам ка семафору, угледао презиме Стевановић. Радовао сам се као дете кад добије играчку.
Уздах, после десетак секунди, па прелиставање фудбалског споменара.
– Била је то моја прва утакмица за Интер. Ушао сам у игру код 2:3, Снајдер је изједначио, а Самуел дао гол за победу. Дошао сам на пробу кад је Манћини био шеф, у свлачионици поред мене – Ибрахимовић, Фиго, Адријано, Вијера, Ето, Мајкон, па капитен Занети, институција! Пјеро Аузиљо ме је довео, мислио је да ћу се вратити, чекали су ме, али се нисам изборио за место. Био сам тад ментално слаб, нисам веровао где сам стигао, коштала ме је недовољна вера у себе, ипак, Интер је гигант. Појео ме је, ипак сам рано отишао у славни клуб. Сад бих тамо био други Ален, у 31. години.
Торино – следећа станица.
– Власништво уговора било је 50:50. До 2014. носио сам дрес Бикова, затим позајмице – Палерму, па Специји. Језик сам научио, играње за Торино је најлепши период у каријери. Остао ми је у срцу, осетио сам сениорски фудбал, навијачи су ме заготивили, кад ме виде на улици – приђу, загрле. Бројнији су у граду од Јувентусових. Легао ми је град фудбала и Фијата, носим лепе успомене, ту сам почео да живим са Дуњом. Вратио сам се са Биковима у Серију А после дуго година, били смо други на табели Серије Б, испред нас Пескара са Инсињеом, Вератијем, Имобилеом, Земан им је био тренер, дошао је после и наш Урош Ћосић у табор популарних Делфина. Лепо је кад се нађеш у тиму године Серије Б.
Сад је, каже, свеснији животних изазова.
– И квалитета и мана. Недостајала ми је зрелост, искуство, наравно, паузе су оставиле последице, кочиле су ме. Потенцијал нисам довољно добро користио, а ни мане сакривао. То је суштина играча, зато је то и био мој лимит. Хоћу да усмерим децу на добар пут, да будем добар отац, да се поносим кад порасту. Знам где сам грешио.
Схватио сам величину Партизана
За незаборав – две и по године живота у дому црно-белих.
– Живео сам у Земунелу, заволео те људе. Тренери су се мењали, уживао сам и схватио величину Партизана. Посебно место у мом срцу има дупла круна. Добро сам се осећао док је Марко Николић био шеф струке. Андреја Милтиновић ме је вратио у живот, помогао ми – инсистирао је Ален на нагласку.
Играо код Гатуза са Дибалом
Газио је и траву у Палерму испред очију чувеног Милановог тркача, сад тренера, Ђенара Гатуза.
– И он ми је био шеф, затим Јакини. Асистирао сам у дресу Палерма, правио вишак у средини, као да играм плеј-мејкера. А тим, опасан са сваког ривала, у њему су били Дибала, Васкез, Сорентино, Мареска, Лаферти...
Народна музика у срцу
Једном приликом, док је био члан Интерове академије, у позадини се чула стара добра српска музика.
– Народњаци су нешто што ме увесељава, од дечачких дана у Бечмену и Новом Београду. И по томе памте ме људи који ме знају од малих ногу. Рок музика ме, рецимо, није привлачила, али сам је заволео уз супругу Дуњу. Народна је, ипак, нумеро уно, кад глас пусте Шабан Шаулић, Џеј Рамадановски, Ипче Ахмедовски...
Кад би човек могао поново да дође на свет...
– Да се опет родим вероватно бих ишао мало бољим путевима. Свеједно, успео сам 70 одсто у фудбалу, а оних 30 надокнадићу на неком другом месту кад већ нисам у копачкама. Волео бих да ми пред очима стоји календар из 2010. Да ми да гас, енергију и знање имам, никад се не зна. Можда поново угледам Милано, али на некој новој функцији, јер, живот свашта доноси, некоме пише романе. Мој је причао и писао бајке. Лепо ми је било, а и сад је.
Од ове зиме игра за ИМТ, прволигаша у успону, по свему.
– Лепа је моја прича поново недалеко од Студењака, као да ми је он судбина. Не мањкају мотиви, амбиције, резултати су феноменални ове године, дали смо највише голова, освојили бодова, таленти су поред мене, нисам веровао да их има толико на једном месту. Играмо добро, агресивно и атрактивно, препознатљиво. Хоћу да помогнем људима из ИМТ-а, у игри смо за елиту! Да се и то зна. Дани из Торина волео бих да ми се ускоро поново десе, па да поново запевам песме мојих љубимаца са микрофоном.
Причао је Ален Стевановић из душе, ставио тачку и прислонио шаку леве руке на срце. Искрена животна беседа оставила је утисак да не помишља да сакрије тајну. Ни најмању.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
