Јеленић: Пут којим се успешно иде

Када је у априлу 2018. Виктор Јеленић на изборној седници Скупштине Ватерполо савеза Србије наследио Милорада Кривокапића јасно је, у неколико реченица, рекао шта жели, какав савез хоће и како треба да ради организација која је у том тренутку била у суфициту са серијом златних медаља, али и дефицитом на рачуну и бригом за будућност ватерпола.

- Најважније је да радимо и да се на крају без стида погледамо у очи – завршио је излагање.

Тада је поставио јасне циљеве и пре неколико дана на новој изборној седници кратко обраћање члановима Скупштине ВСС (34 од 44) закључио речима:

- Надам се да сам испунио ваша очекивања.

За Виктора Јеленића су гласали представници 28 клубова, двојица су била уздржана, двојица су били против али његов извештај није изазвао никакву реакцију оних који су сматрали да може боље.

И сада када рекапитулира четворогодишњи рад Јеленић редом истиче:

- Затекли смо савез у дуговима 1,2 милиона евра. На рачуну је било 73 хиљаде динара. Никада нисам крио, у решавању тог проблема су нам помогли председник Вучић и Влада Србије. Без те помоћи се једноставно не може и због тога смо захвални. Важније је да се препознаје циљ рада, да се даје аргумент да ће се радити другачији, да ћемо се простирати према губеру у нади да ће држава препознати снагу организације, њене резултате, традицију и подржати планове за будућност.

У време 2018. клубови Србије нису играли никакву улогу чак ни на регионалној мапи. Данас је слика потпуно другачија.

- Тачно, имамо три клуба у Лиги шампиона. Никада то нисмо имали. Прошле сезоне је Раднички освојио Регионалну лигу као први српски клуб којем је то пошло за руком а ове године је најбољи био Нови Београд 11. април. Сада је лига можда најјача у Европи, са пет шест квалитетних клубова. Али, понављам, свидело се некоме или не, то је резултат политике Владе Србије која је у години ковида одлучила да финансијски помогне клубове у свим спортовима и то поновила ове године. То је олакшало рад клубовима.

Таква политика је омогућила клубовима да се изузетно појачају па се добар део репрезентативаца вратио у клубове Србије.

- То смо такође желели али је питање да ли би успели да није било подршке државних органа. Ватерполисти то враћају, резултати су ту. Нису могли сви да се врате, борба, посебно сада, за сваки динар и евро, је свакодневна. Немамо буџете попут других али је далеко боље него што је било.

Та три циља су испуњена, резултати су ту.

- Прошлу годину описујем само кроз резултате: олимпијски шампиони, јуниори најбољи на Светском првенству у Прагу, омладинци на шампионату Европе на Малти. Раднички првак региона. За респект.

Женски ватерполо се није подигао колико се мислио:

- Да, сениорке су биле последње на Европском првенству. У млађим категоријама је боља ситуација али евидентно је да морамо напред и сигурно ћемо да појачамо рад у организацији женског ватерпола.

И на крају толико жељени базен није изграђен али решење се назире.

- Једном сам рекао да бих био задовољан да само ашов почне да ради. Има идеја да се изгради олимпијски базен на Новом Београду. Радимо на томе. Одавно је била 1979. година када је изграђен последњи базен. Овакав спорт заслужује објекте свуда.

Србија је била домаћин финалног турнира Светске лиге 2019. Епска утакмица са Хрватском, одлична организација. Нови Београд је домаћин Ф8.

- Ту увек показујемо колико можемо. Одржати ону Светску лигу у оном временским, рекао бих не условима, није било лако. У августу ћемо бити домаћини два светска првенства у млађим категоријама, имамо још неке планове за домаћинства великих такмичења и надам се да ће бити реализовани.

Јеленић је био врхунски центар, освајач бројних медаља. Јако добро зна колико је тешко стићи до злата. На такмичењима је увек уз екипу.

- Успели смо други пут узастопно да освојимо Олимпијске игре. Пресрећан сам због тога и сада скидам капу играчима и стручном штабу. Стижу нови изазови, желимо у Париз да идемо на највише домете. Нова је екипа, нема више великана који су обележили не само наш већ светски ватерполо. Али то је живот, идемо даље и сигуран сам да ћемо у Паризу имати конкурентну екипу. До тада имамо два европска и два светска првенства да се састав уигра, покаже колико може. Не треба их сада притискати златним медаљама, најважније да из такмичења у такмичење буду све бољи и да у Паризу буду на максимуму. Право на наду нико не може да нам одузме.

Његова сарадња са селектором Савићем је корене вукла из заједничког рада у Црвеној звезди а у последње четири године и у репрезентацији.

После петог места у Будимпешти на ЕП 2020, које је јавност навикнута на злато, примила не са негодовањем, поштујући бројне претходне златне године, већ су чуђењем, Јеленић је сазвао конференцију за штампу и рекао:

- Били смо пети, због пораза на петерце у четвртфиналу. Остало све победе. Верујем у овај тим да може злато на Играма да освоји. Не треба ја да браним Савића и играче. Погледајте њихове спортске биографије, учинак у репрезентацији, све за понос. Идемо даље.

Када је освојено олимпијско злато Јеленић је са најближим сарадницима Немањом Марјаном и Ђорђе Ђорђевићем био у канцеларији савеза. Пре него што је Марјан позвао трубаче, плакали су као мала деца.

- Тада добијете снагу да идете напред. То нико не може да одузме. Наше је било да обезбедимо најбоље могуће услове за рад како тој врхунској генерацији тако и младима који су играли на Малти и у Прагу. Па сетите се када смо последњи пут освајали злато на тим такмичењима. И сада ћемо наставити тако, трудићемо се да у сарадњу са селекторима испоштујемо све жеље и надати се добром резултату. Само, не заборавите, играју и други, ми смо као неприкосновени последњих десетак година на мети. Наше је да дамо свој максимум и да се када се све заврши погледамо. Ватерполо има свој култни статус у Србији, хоћемо да наставимо тим путем.

Јеленић се не појављује много у јавности. Ово је ретка прилика:

- Шта имам да причам, причају селектори и играчи. Ми треба да представљамо ветар у леђа. Некада је слабији, много чешће јачи и зато успевамо да будемо успешни.

Ова година је пуна такмичењима:

- Да, светско и европско првенство, онда Светска лига. Прва је после Игара, смена генерације. Да се видимо где смо и идемо напред.