Светско првенство у Сингапуру отишло је у прошлост. Архиврано је из угла љубитеља ватерпола, али и самих играча.
Делфини су се после два месеца напорног рада, вратили кући као четврти на свету. Биће места за анализу урађеног у наредном периоду, како би се што боље припремили за Европско првенство у Београду наредне године.
Српска јавност није очекивала неславан крај на планетарном шампионату, као ни струка. Две утакмице не одлучују будућност, али носе у себи потребу да се исправе грешке.
По повратку из Сингапура, селектор Србије Урош Стевановић био је распололожен да за Спортски журнал истакне прве утиске свега урађеног у претходном периоду, као и онога што очекује Делфине у будућности.
Стављена је тачка Светско првенство у Сингапуру и два месеца рада. Шта себи највише замерате после свега, а где видите искорак у односу на раније?
- Увек смо истицали заједништво, фамилијаран приступ, као и дељење свега. Лепог и мање лепог. Сходно томе бих Светско првенство у Сингапуру подвукао у том смеру. Дакле, све што сам замерио играчима, замерам и себи. Неке ствари сам рекао јавно, а нешто је било само за свлачионицу. Заједно смо били у олимпијском злату, заједно ћемо бити и после Сингапура. Наше затворене анализе довешће нас до индивидуализације кривице, али за јавност колектив увек дели добро и лоше. Морам да истакнем да је иза нас Светско првенство на којем смо завршили на четвртом месту, нисмо испали у осмини или четвртфиналу, као што је знало да се дешава. Меч за бронзу је апсолутно за критику, не бежимо од ње. Укупни утисак мора да се гради на читавом шампионату, не само на једном мечу. Србија је четврта на свету, пропустила је велику шансу да освоји медаљу. Такве шансе се не пропуштају – каже Урош Стевановић, селектор Србије, на почетку интервјуа за Спортски журнал.
Србија је на планетарни шампионат дошла с циљем да освоји злато. Шта је по вама главни узрок да је оно изостало?
- Србија је дошла с циљем да забележи што бољи пласман. Ипак, имамо велику обавезу према српском ватерполу и Србији генерално. Увек ћемо се борити за шампионско постоље. Из те обавезе, која је уткана у српски ватерполо и спорт, долазе велика разочарања односно велике радости. Ипак, морамо увек да будемо с обе ноге на земљи. У Сингапуру је било момената кад смо били превише горди, а то никад није добро. Утакмица са Грчком је прошла као да нисмо дошли на базен, што је недопустиво. Сигуран сам да се овако нешто више неће поновити, јер није ни својствено овим момцима ни српском ватерполу.
НЕ ГЛЕДАМ ГОДИНЕ
Србија је на овом турниру била међу најстаријим екипама. Делфини су добили Мартиновића као подлогу за будућност. Да ли се у наредном периоду може очекивати да репрезентација буде додатно подмлађена?
- У ватерполу важи стара спортска флоскула, да не играју године, већ квалитет. Наравно да је шанса млађима услов за дуговечност добрих резултата. Сви ће добити шансу, али предуслов је да видим квалитет код сваког кандидата за капицу Србије. Године не гледам, већ само базен и рад. Мартиновић је показао да заслужује шансу, а верујем да ће на будућим списковима бити још играча – закључио је Стевановић.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.