СУПЕР СИЛА - Обрадовић: Моја обавеза је да се краљици спортова одужим кроз рад у институцијама

„Ја сам атлетски тренер. Која је твоја супер сила“, писало је на мајици Горана Обрадовића на Првенству Европе у Глазгову 2019. године. Звучи као шала, али да су у праву они, који кажу, да у свакој има 99 одсто истине, показао је и семафор. Ивана Шпановић је скочила удаљ 6,99 метара и победила трећи пут узастопно на овом такмичењу. До бронзане медаље дошао је у истој дисциплини Страхиња Јованчевић националним рекордом под кровом 8,03 м, а легендарни тренер му је у том периоду био ментор.

Бисерни низ добио је још једну, 12. перлу у Београду 20. марта, кад је Ивана, сада Вулета, летом од 7,06 м одбранила светско злато из Бирмингема 2018.

После финала на Првенству света у Москви 2013. нисте могли ништа да прокоментаришете од еуфорије. Током борби за медаље у Штарк арени, све време сте били мирни и чак разговарали с новинарима и тренерима?

– Прва велика сениорска медаља па још у том тренутку једина с првенстава света за Србију се – десила. Дошла је као плод случајности. Ивана је у тој сезони имала скромне резултате. Месец и по дана пре одласка у Русију мучили су је велики здравствени проблеми. И само учешће на том такмичењу било је под знаком питања. Зато од среће нисам могао ништа да кажем, емоције су ме савладале, све ми је било збркано. После те сезоне направио сам озбиљну анализу и поставио темеље будућег рада.

На чему је заснован?

– Тад је и настала, могу слободно да кажем револуционарна периодизација, програмирање и темпирање форме које је до данас донело 12 медаља с највећих светских смотри и три трофеја Дијамантске лиге. У неким спортовима броје медаље и са Светског купа, а Дијамантска лига одговара томе па је зато спомињем.

Мада су се у Штарк арени 20. марта дословно тресле трибине, а од буке је било тешко разазнати сопствене мисли, потпуно сте владали ситуацијом, лако уочавали Иванине грешке и кориговали их?

– Како сам сазревао као тренер, тако је и Ивана сазревала као спортиста. Већ дуго зна како да одмах исправи грешку. Веома се добро допуњавамо, говоримо истим језиком, што у почетку, није био случај. Сав тај пут није био ни мало једноставан и лак. Свако такмичење је стресно, а највећа су нешто посебно. Она са собом носе изузетну одговорност, историјски терет и погледе не само српске јавности већ и целог света. Ивана је једна од најбољих скакачица удаљ свих времена баш због тога што најбоље контролише своје емоција у тим ситуацијама. Код мене је мало другачије.

Како оцењујете 12 медаља своје ученице?

– Број медаља које је освојила је фасцинантан. Само је једна Европљанка у скоку удаљ успела да освоји више, чувена Хајке Дрекслер из Немачке. Три највећа атлетска бисера у историји Србије: Вера Николић, Ненад Стекић и Драгутин Топић, заједно су освојили 11 медаља, а то све говори о величини успеха Иване Шпановић, од прошле године Вулете. Статистика говори и то да је Ивана најуспешнија скакачица удаљ у историји Дијамантске лиге. Има освојена три трофеја и 16 појединачних победа.

Да ли је томе више допринела Ивана или ваше знање?

– Колико год сам се трудио да од Иване направим врхунску атлетичарку толико се и она трудила да од мене направи врхунског тренера. После Москве дошло је до међусобног договора да мудро користимо ресурсе које имамо како би Иванина каријера трајала што дуже. Нисмо јурили резултат, који би угрозио светски рекорд, већ пласмане на великим такмичењима. Први принцип би доносио висок ризик од повреде, а то би јој неминовно скратило спортску каријеру.

Атеиста сте, али да ли бисте Божјом вољом објаснили то што је СП у Нанкингу 2020. одложено за 2021. па за 2023. годину, чиме је Ивана добила прилику да златну медаљу брани пред својом публиком?

– Не верујем у постојање сила које управљају људским животима. Верујем да смо својим деловањем, радом, понашањем, одговорни за оно што нас чека у будућности. Тако смо и били одговорни за све оно што се десило у годинама епидемије короне 2020. и 2021. године. Ивана је имала неколико повреда и лом стопала које су је удаљиле са борилишта 2020. године. Свакако смо сами одговорни за све што се догодило. Нисмо били 100 одсто фокусирани. Извукли смо поуке и наставили даље. Наравно, не заборављам срећну околност што су велика такмичења због пандемије отказана и померена за касније.

Иста срећна околност, како сте дефинисали, утицала је на то да ће 2023. и 2024. моћи да освоји још два светска злата у дворани?

– Као што сам и рекао нека такмичења су отказана па је Светска атлетика морала да их стави у календар кад им време није. То значи на ћемо ове године имати и Светскo и Европско првенство на отвореном, а наредне две године и два светска првенства у дворани. Распоред је пребукиран па нам остаје да добро проценимо на која ће такмичења Ивана ићи како би се што боље припремила за оно што је очекује 2024. године.

Остају ли Олимпијске игре у Паризу главни циљ?

– Наравно. Због њих је Ивана продужила каријеру. Иванина жеља је била да освоји златну медаљу у Токију, а да се у Београду пред домаћом публиком опрости од активног бављења спортом. На жалост није јој се испунила жеља, па је на срећу спортске јавности одлучила да покуша још једном да стигне до трона у Паризу 2024. године.

Могу ли надолазеће звезде, Армин Синанчевић, Адриана Вилагош и Ангелина Топић, да мотивишу додатно Ивану?

– Ивана је свесна да никако не би било добро да након њеног повлачења из атлетике не остане генерација која ће наследити све оно што је њена генерација: Дудаш, Бекрић, Јелача, Колашинац и Јованчевић донела. Заправо, својим резултатима она мотивише генерацију која долази и отвара им пут ка остваривању врхунских резултата.

Како, као председник Стручног савета САС, видите будућност српске краљице спортова?

– За будућност српске атлетике у смислу освајања медаља на великим такмичењима не треба да бринемо. Ова генерација на челу са Иваном утрла је пут свима који долазе, а то су: Синанчевић, Бибић, Гардашевићева, Вилагошева, Топићева, Илићева... То се односи само на врхунску атлетику, али не и на базу којој морамо под хитно да се посветимо. Српски атлетски савез на челу са Веселином Јевросимовићем и Слободаном Бранковићем обезбедио је безмало све услове за рад и такмичења. Тренутно горући проблем је струка. Тренери су основни покретачи и произвођачи краљице спортова и ако се озбиљно не позабавимо њима остаће нам само споменици у облику атлетских стадиона и хала.

После Иване Вулете хоћете ли наставити да радите у атлетици, или планирате да се окренете неком другом спорту?

– Имам много понуда за рад у другим, најпрофитабилнијим спортовима, као и у атлетици, али у иностранству. Мислим да је моја обавеза да се краљици спортова одужим кроз рад у институцијама. Тренутно сам на функцији председника Стручног савета српског атлетског савеза и председика Атлетског савеза Војводине. Покушавам да својим искуством и ауторитетом помогнем у развоју српске краљице спортова, а посебно да помогнем да се тренерима врати статус који им припада.