ИВАН И МАТЕЈ САБАНОВ - Српска браћа Брајан

Прелазак браће Ивана и Матеја Сабанова из хрватског у српски табор прошле године био је права сензација. У том тренутку не много познати близанци, изазвали су велико интересовање, не само због промене тениског држављанства него и због чињенице да је наш тенис преко ноћи појачан у дублу, што у неком тренутку може много да донесе и репрезентацији у Дејвис купу.

Сабанови су рођени у Суботици пре 29 година, али су се у јуниорском добу преселили у Осијек.

 - Завршили смо основну школу, таман смо кренули у средњу и упознавали ново друштво. Наша мама је радила у Осијеку у гимназији, она је професорка латинског и грчког језика. Због бољих услова за тренинг прешли смо у Осијек. Тамо смо играли лигу. Имали смо могућност да тренирамо и зими, јер је тамошњи клуб имао затворени терен - објашњава Иван.

Највећа енигма ове двојице идентичних близанаца је њихово порекло. Кад је у питању српско-хрватска комбинација гена, Матеј објашњава:

- Наш отац је Хрват, одмах смо имали два пасоша. Прво смо до 10-12 година играли за Србију, онда смо прешли у Осијек и променили заставу под којом смо се такмичили све до прошле године. Сада смо поново овде и поново играмо за Србију. Вратили смо се, јер се и цела породица вратила. Мама је отишла у пензију и сад смо сви заједно на Палићу где имамо кућу. У међувремену смо упознали Новака, он нас је позвао и почели смо овде да тренирамо. Услови су врхунски, овде смо све добили.

Сусрете са првим тенисером света проводе причајући о тенису, али и о много чему другом. Сабанови обожавају да са Новаком отворе тему о погледима, начину размишљања и закључивања. А то што им је Ђоковић дозволио да буду у његовој близини за њих је огромна предност и највећи добитак.

Откад тренирају у ТЦ Новак, сусрети са бројем 1 су им постали рутина, заједно размењују савете, а издвајају његову тениску филозофију и начин живота. Матеј и Иван користе Ђоковићеву идеологију белог спорта као приручник:  

- Новак нас је саветовао и у вези тениса, али и овако у вези начина и схватања живота. Мислим да нам је то помогло и за сам тенис, да напредујемо да се боље носимо са притиском. Допустио нам је да будемо близу њега и да можемо да гледамо како тренира, како функционише и проводи време. То је највећи допринос, што можемо да гледамо и учимо од њега.

Прве тениске кораке Матеј и Иван праве уз брата Александра, који је био и остао њихов једини тренер.

- Он је 13 година старији од нас. Почео је први да се бави тенисом у породици. С њим смо одлазили на тренинге и мечеве, од њега смо научили прве кораке, прве ударце. Као мали смо са њим по терену трчкарали и скупљали лоптице. До дан-данас је увек уз нас и са нама – каже Иван. 

Широким осмехом на лицу и израженом емоцијом браћа се присећају далеке 1998. када је њихов деда саградио терен иза куће у дворишту. То место за Сабанове има посебну важност.

- Деда нам је направио шљакасту подлогу на једном делу и тамо смо тако почели да играмо. То нам је пуно олакшало тениски пут, јер смо имали терен иза куће, па нисмо морали да га плаћамо. Могли смо кад год смо хтели да играмо.

У белом спорту има пуно браће која заједно играју, али има само један пар близанаца који је познат у свету, Боб и Мајк Брајан. Док су били у Хрватској, због одличне игре, резултата и освојених титула, Сабанови су добили надимак по њима.

- У Тениском клубу Осијек, где смо играли, звали су нас Брајани. Нисмо губили пуно мечева па су нас тако прозвали. Имали смо прилику да се сретнемо и упознамо и са њима. Провели су месец дана у Словачкој, тренирали смо заједно. Делују опуштено, доступни су и комуникативни. Лепо су друштво.

Браћа Сабанови су можда једини пример у тенису играча који су прескочили јуниорски период. Били су активни у више спортова, па су играли и фудбал због којег су зарадили повреду пета. То је био разлог зашто су Иван и Матеј директно упливали у сениорске воде .

- Нисмо уопште играли јуниорске турнире, јер смо били повређени. Потпуно смо прескочили тај део, а на неки начин био нам је потребан због искуства. Доста рано смо почели да играмо фјучерсе и челенџере – каже Иван.

 Они се успешно пењу уз светску листу у конкуренцију парова, остварајући све боље резултате. У Београду су прошле године освојили титулу, недавно су у Хјустону завршили као вицешампиони. Са турнира из Америке Иван издваја један тријумф.

- То нам је појединачно највећа победа у каријери, али не толико због Ника Кирјоса, колико због Џека Сока који важи за једног од најбољих играча у дублу. Били смо опуштени,  јер нисмо имали шта да изгубимо. Више смо били срећни што имамо могућност да одмеримо снаге са њима – објашњавају.

Сабанови се надају још бољим резултатима.

- Финале Хјустона скинуло нам је терет са леђа, сада ће нам бити мало лакше да играмо због тог успеха. Али трудимо се да се не фокусирамо на сам резултат. Гледамо да се бавимо оним што је у нашој моћи, а резултати ће сами доћи.

Физички су Иван и Матеј идентични, али се карактерно разликују. Сабанови кажу да је то кључ успеха, јер им помаже да се боље разумеју, а и да доносе неке важне одлуке.

- Иван је мало темпераментнији и дрчнији, можда зато што је старији за пет минута. Људи који нас добро познају виде разлике у карактеру – кроз осмехом објашњава Матеј.

Када се играју одлучујући поени близанци увек проналазе адекватно решење.

- У томе смо у предности у односу на друге тенисере, јер играмо читав живот заједно. Имамо ту чврсту везу као близанци, осећамо шта осећа онај други. У кључним моментима увек заједно доносимо одлуке. Можда некад не говоримо један другом, али осетимо у датом тренутку који је спремнији да преузме одговорност – додаје он.