IVAN I MATEJ SABANOV - Srpska braća Brajan

Prelazak braće Ivana i Mateja Sabanova iz hrvatskog u srpski tabor prošle godine bio je prava senzacija. U tom trenutku ne mnogo poznati blizanci, izazvali su veliko interesovanje, ne samo zbog promene teniskog državljanstva nego i zbog činjenice da je naš tenis preko noći pojačan u dublu, što u nekom trenutku može mnogo da donese i reprezentaciji u Dejvis kupu.

Sabanovi su rođeni u Subotici pre 29 godina, ali su se u juniorskom dobu preselili u Osijek.

 - Završili smo osnovnu školu, taman smo krenuli u srednju i upoznavali novo društvo. Naša mama je radila u Osijeku u gimnaziji, ona je profesorka latinskog i grčkog jezika. Zbog boljih uslova za trening prešli smo u Osijek. Tamo smo igrali ligu. Imali smo mogućnost da treniramo i zimi, jer je tamošnji klub imao zatvoreni teren - objašnjava Ivan.

Najveća enigma ove dvojice identičnih blizanaca je njihovo poreklo. Kad je u pitanju srpsko-hrvatska kombinacija gena, Matej objašnjava:

- Naš otac je Hrvat, odmah smo imali dva pasoša. Prvo smo do 10-12 godina igrali za Srbiju, onda smo prešli u Osijek i promenili zastavu pod kojom smo se takmičili sve do prošle godine. Sada smo ponovo ovde i ponovo igramo za Srbiju. Vratili smo se, jer se i cela porodica vratila. Mama je otišla u penziju i sad smo svi zajedno na Paliću gde imamo kuću. U međuvremenu smo upoznali Novaka, on nas je pozvao i počeli smo ovde da treniramo. Uslovi su vrhunski, ovde smo sve dobili.

Susrete sa prvim teniserom sveta provode pričajući o tenisu, ali i o mnogo čemu drugom. Sabanovi obožavaju da sa Novakom otvore temu o pogledima, načinu razmišljanja i zaključivanja. A to što im je Đoković dozvolio da budu u njegovoj blizini za njih je ogromna prednost i najveći dobitak.

Otkad treniraju u TC Novak, susreti sa brojem 1 su im postali rutina, zajedno razmenjuju savete, a izdvajaju njegovu tenisku filozofiju i način života. Matej i Ivan koriste Đokovićevu ideologiju belog sporta kao priručnik:  

- Novak nas je savetovao i u vezi tenisa, ali i ovako u vezi načina i shvatanja života. Mislim da nam je to pomoglo i za sam tenis, da napredujemo da se bolje nosimo sa pritiskom. Dopustio nam je da budemo blizu njega i da možemo da gledamo kako trenira, kako funkcioniše i provodi vreme. To je najveći doprinos, što možemo da gledamo i učimo od njega.

Prve teniske korake Matej i Ivan prave uz brata Aleksandra, koji je bio i ostao njihov jedini trener.

- On je 13 godina stariji od nas. Počeo je prvi da se bavi tenisom u porodici. S njim smo odlazili na treninge i mečeve, od njega smo naučili prve korake, prve udarce. Kao mali smo sa njim po terenu trčkarali i skupljali loptice. Do dan-danas je uvek uz nas i sa nama – kaže Ivan. 

Širokim osmehom na licu i izraženom emocijom braća se prisećaju daleke 1998. kada je njihov deda sagradio teren iza kuće u dvorištu. To mesto za Sabanove ima posebnu važnost.

- Deda nam je napravio šljakastu podlogu na jednom delu i tamo smo tako počeli da igramo. To nam je puno olakšalo teniski put, jer smo imali teren iza kuće, pa nismo morali da ga plaćamo. Mogli smo kad god smo hteli da igramo.

U belom sportu ima puno braće koja zajedno igraju, ali ima samo jedan par blizanaca koji je poznat u svetu, Bob i Majk Brajan. Dok su bili u Hrvatskoj, zbog odlične igre, rezultata i osvojenih titula, Sabanovi su dobili nadimak po njima.

- U Teniskom klubu Osijek, gde smo igrali, zvali su nas Brajani. Nismo gubili puno mečeva pa su nas tako prozvali. Imali smo priliku da se sretnemo i upoznamo i sa njima. Proveli su mesec dana u Slovačkoj, trenirali smo zajedno. Deluju opušteno, dostupni su i komunikativni. Lepo su društvo.

Braća Sabanovi su možda jedini primer u tenisu igrača koji su preskočili juniorski period. Bili su aktivni u više sportova, pa su igrali i fudbal zbog kojeg su zaradili povredu peta. To je bio razlog zašto su Ivan i Matej direktno uplivali u seniorske vode .

- Nismo uopšte igrali juniorske turnire, jer smo bili povređeni. Potpuno smo preskočili taj deo, a na neki način bio nam je potreban zbog iskustva. Dosta rano smo počeli da igramo fjučerse i čelendžere – kaže Ivan.

 Oni se uspešno penju uz svetsku listu u konkurenciju parova, ostvarajući sve bolje rezultate. U Beogradu su prošle godine osvojili titulu, nedavno su u Hjustonu završili kao vicešampioni. Sa turnira iz Amerike Ivan izdvaja jedan trijumf.

- To nam je pojedinačno najveća pobeda u karijeri, ali ne toliko zbog Nika Kirjosa, koliko zbog Džeka Soka koji važi za jednog od najboljih igrača u dublu. Bili smo opušteni,  jer nismo imali šta da izgubimo. Više smo bili srećni što imamo mogućnost da odmerimo snage sa njima – objašnjavaju.

Sabanovi se nadaju još boljim rezultatima.

- Finale Hjustona skinulo nam je teret sa leđa, sada će nam biti malo lakše da igramo zbog tog uspeha. Ali trudimo se da se ne fokusiramo na sam rezultat. Gledamo da se bavimo onim što je u našoj moći, a rezultati će sami doći.

Fizički su Ivan i Matej identični, ali se karakterno razlikuju. Sabanovi kažu da je to ključ uspeha, jer im pomaže da se bolje razumeju, a i da donose neke važne odluke.

- Ivan je malo temperamentniji i drčniji, možda zato što je stariji za pet minuta. Ljudi koji nas dobro poznaju vide razlike u karakteru – kroz osmehom objašnjava Matej.

Kada se igraju odlučujući poeni blizanci uvek pronalaze adekvatno rešenje.

- U tome smo u prednosti u odnosu na druge tenisere, jer igramo čitav život zajedno. Imamo tu čvrstu vezu kao blizanci, osećamo šta oseća onaj drugi. U ključnim momentima uvek zajedno donosimo odluke. Možda nekad ne govorimo jedan drugom, ali osetimo u datom trenutku koji je spremniji da preuzme odgovornost – dodaje on.