Вилимановић: Више нема потребе да Војводина било шта доказује

Плави дрес обукао је први пут 2019. године на отварању Лиге нације против Јапана и ставио је до знања да Србија нема разлога за бригу на позицији организатора игре. Предстојеће репрезентативно лето биће права прилика да се Андрија Вилимановић (26) наметне и буде једна од главних карика која ће радовати верне навијаче наше националне селекције.

Новосадским црвено-белима донео је срећу и подигао трофеј намењен освајачу Суперкупа, а такмичарску годину заокружио је титулом државног првака. Прижељкивао је повратак у Србију и поред бројних изазова ове сезоне, показао је да се шампион постаје уколико се изађе на терен кад је најтеже и победи.

- Репрезентација је сваком играчу круна каријере и то је нешто о чему маштамо као деца. Одрадили смо неколико уводних тренинга и атмосфера је сјајна. Сви се углавном знамо од раније, дружимо се одлично – почиње причу Вилимановић.

Војводина и ове сезоне има представнике на свим позицијама у плавом дресу, а стандардни првотимци попут Марка Подрашчанина, Николе Јововића, Милана Катића, Божидара Вучићевића, Николе Пековића оставили су траг у Српској Атини.

- Више нема потребе да Војводина било шта доказује, јер у последњих неколико година увек има пет или више представника у државном тиму. Нови Сад има велику традицију и дом за младе спортисте. Други клубови углавном раде са играчима који су из тог града, док Војводина доводи талентоване момке из целе Србије и Републике Српске и помаже им да постану добри одбојкаши.

После две сезоне у тиму АЦХ Волеј Љубљане, рођени Краљевчанин прошлу такмичарску годину провео је у екипи Беледије спорта, а позив из Новог Сада стигао је у правом тренутку.

- Имам жену и дете и нигде се не осећам лепше него у нашој земљи. За три сезоне се много тога променило и игра у Суперлиги је на значајно вишeм нивоу. Боља је финансијска ситуација у клубовима, па играчи дуже остају у Србији. Такође, много њих се вратило и на добром смо путу. Руководство Савеза и клубова треба да ради као до сада, да се лествица подиже сваке године, а успех ће сигурно доћи.

Спартак из Суботице стајао је са друге стране мреже у финалу. Хладан туш сачекао је Војводину на трећој утакмици када су популарни Голубови уписали максималан тријумф, али првак Србије пронашао је препознатљиву игру и на наредном мечу одбранио трон.

- Та утакмица нам је тешко пала. Момци из Суботице су били много бољи од нас, ништа се нисмо питали. То је у нама пробудило жељу да покажемо да смо најбољи и да им узвратимо истом мером. Успели смо у томе и освојили титулу у Новом Саду, било је лепо славити пред домаћом публиком.

Самокритичан по природи, био је безрезервна подршка тиму и у моментима кад због повреде леђа није могао да изађе на мрежу, а средином сезоне добио је улогу предводника:

- То ми је посебно драго. Играчи су гласали за капитена и изабран сам у тешком тренутку за мене. Нисам играо и доприносио на начин на који желим, па ми то пуно значи. Од марта нисам имао болове, али после шест месеци без тренинга пуним капацитетом, било је потребно време да се вратим психички, а потом и играчки.

Прву званичну утакмицу у дресу Војводине одиграо је против Рибнице у Суперкупу и славио 3:1. 

- Мени је та утакмица посебна и важнија од осталих. Било је емотивно играти у свом граду, пред пријатељима и драго ми је да смо имали успеха. Рибница је мој клуб, тако ће у срцу остати заувек. Надам се да ћу се за 10 до 15 година и вратити тамо.

Краљево је град одбојке који је, поред Војводине, открио највише талената репрезентативног калибра.

- Највећу заслугу за то има покојни Душан Бошковић. Сви смо почели код њега, био је то човек са великим одбојкашким знањем и ентузијазмом. Ишао је од школе до школе и тражио високу децу, доводио их на одбојку. Последње две године људи из Рибнице покушавају да анимирају што више дечака да тренирају. Надам се да ће успети у томе.

Наредне сезоне браниће боје Новосађана, али не крије да би волео да се избори за минутажу у једној од најјачих лига на свету:

- Сан ми је да се опробам у Италији, волео бих да то дође једног дана. Који би то био клуб, није битно – закључио је Вилимановић.