(2).jpg)
Plavi dres obukao je prvi put 2019. godine na otvaranju Lige nacije protiv Japana i stavio je do znanja da Srbija nema razloga za brigu na poziciji organizatora igre. Predstojeće reprezentativno leto biće prava prilika da se Andrija Vilimanović (26) nametne i bude jedna od glavnih karika koja će radovati verne navijače naše nacionalne selekcije.
Novosadskim crveno-belima doneo je sreću i podigao trofej namenjen osvajaču Superkupa, a takmičarsku godinu zaokružio je titulom državnog prvaka. Priželjkivao je povratak u Srbiju i pored brojnih izazova ove sezone, pokazao je da se šampion postaje ukoliko se izađe na teren kad je najteže i pobedi.
- Reprezentacija je svakom igraču kruna karijere i to je nešto o čemu maštamo kao deca. Odradili smo nekoliko uvodnih treninga i atmosfera je sjajna. Svi se uglavnom znamo od ranije, družimo se odlično – počinje priču Vilimanović.
Vojvodina i ove sezone ima predstavnike na svim pozicijama u plavom dresu, a standardni prvotimci poput Marka Podraščanina, Nikole Jovovića, Milana Katića, Božidara Vučićevića, Nikole Pekovića ostavili su trag u Srpskoj Atini.
- Više nema potrebe da Vojvodina bilo šta dokazuje, jer u poslednjih nekoliko godina uvek ima pet ili više predstavnika u državnom timu. Novi Sad ima veliku tradiciju i dom za mlade sportiste. Drugi klubovi uglavnom rade sa igračima koji su iz tog grada, dok Vojvodina dovodi talentovane momke iz cele Srbije i Republike Srpske i pomaže im da postanu dobri odbojkaši.
Sportska inteligencija
Tokom razgovora sa Vilimanovićem, onako sa strane, ubacio se i Aleksandar Bošnjak iz tabora Lala, koji je takođe na pripremama Orlova. Nije imao dilemu kada je reč o tome koje su najveće Andrijine prednosti na terenu:
- Sportska inteligencija i snalaženje u trenutku tokom poena – jasan je bio srednji bloker.
Ekonomista na mreži
Jedna od najvećih raskrsnica na kojoj se profesionalni sportisti nađu ona između obrazovanja i treninga. Andrija je vlasnik diplome Ekonomskog fakulteta Univerziteta „Union“, ali ostavlja prostora za dodatno usavršavanje.
- Na FON-u sam studirao godnu dana, ali nije mi išlo. Delimično sam uspeo da uskladim te dve stvari, voleo bih da završim još neki fakultet na kom bih stekao još znanja. Ipak, život me je naučio da dugoročni planovi ne opstaju. Potpuno je drugačije ono što se dešava danas u odnosu na to što sam mislio pre pet godina. Idemo polako, videćemo šta će biti.
Posle dve sezone u timu ACH Volej Ljubljane, rođeni Kraljevčanin prošlu takmičarsku godinu proveo je u ekipi Beledije sporta, a poziv iz Novog Sada stigao je u pravom trenutku.
- Imam ženu i dete i nigde se ne osećam lepše nego u našoj zemlji. Za tri sezone se mnogo toga promenilo i igra u Superligi je na značajno višem nivou. Bolja je finansijska situacija u klubovima, pa igrači duže ostaju u Srbiji. Takođe, mnogo njih se vratilo i na dobrom smo putu. Rukovodstvo Saveza i klubova treba da radi kao do sada, da se lestvica podiže svake godine, a uspeh će sigurno doći.
Spartak iz Subotice stajao je sa druge strane mreže u finalu. Hladan tuš sačekao je Vojvodinu na trećoj utakmici kada su popularni Golubovi upisali maksimalan trijumf, ali prvak Srbije pronašao je prepoznatljivu igru i na narednom meču odbranio tron.
- Ta utakmica nam je teško pala. Momci iz Subotice su bili mnogo bolji od nas, ništa se nismo pitali. To je u nama probudilo želju da pokažemo da smo najbolji i da im uzvratimo istom merom. Uspeli smo u tome i osvojili titulu u Novom Sadu, bilo je lepo slaviti pred domaćom publikom.
Samokritičan po prirodi, bio je bezrezervna podrška timu i u momentima kad zbog povrede leđa nije mogao da izađe na mrežu, a sredinom sezone dobio je ulogu predvodnika:
- To mi je posebno drago. Igrači su glasali za kapitena i izabran sam u teškom trenutku za mene. Nisam igrao i doprinosio na način na koji želim, pa mi to puno znači. Od marta nisam imao bolove, ali posle šest meseci bez treninga punim kapacitetom, bilo je potrebno vreme da se vratim psihički, a potom i igrački.
Prvu zvaničnu utakmicu u dresu Vojvodine odigrao je protiv Ribnice u Superkupu i slavio 3:1.
- Meni je ta utakmica posebna i važnija od ostalih. Bilo je emotivno igrati u svom gradu, pred prijateljima i drago mi je da smo imali uspeha. Ribnica je moj klub, tako će u srcu ostati zauvek. Nadam se da ću se za 10 do 15 godina i vratiti tamo.
Kraljevo je grad odbojke koji je, pored Vojvodine, otkrio najviše talenata reprezentativnog kalibra.
- Najveću zaslugu za to ima pokojni Dušan Bošković. Svi smo počeli kod njega, bio je to čovek sa velikim odbojkaškim znanjem i entuzijazmom. Išao je od škole do škole i tražio visoku decu, dovodio ih na odbojku. Poslednje dve godine ljudi iz Ribnice pokušavaju da animiraju što više dečaka da treniraju. Nadam se da će uspeti u tome.
Naredne sezone braniće boje Novosađana, ali ne krije da bi voleo da se izbori za minutažu u jednoj od najjačih liga na svetu:
- San mi je da se oprobam u Italiji, voleo bih da to dođe jednog dana. Koji bi to bio klub, nije bitno – zaključio je Vilimanović.
Odbojka „zabranjena” tema u kući
Andrijin otac, Gordan Vilimanović, osvojio je Kup Jugoslavije sa Ribnicom 1978. godine i bio je predstavnik tadašnje zemlje u Evropi. Zbog tog tima sagrađena je prva hala sportova u Kraljevu i obavljen prvi direktan sportski radio prenos. Krenuo je Andrija trofejnim stopama, ali ipak priču o odbojci ostavlja u dvorani.
- Do 15, 16 godine sam sa ocem razgovarao o odbojci, a onda sam mu zabranio. Mnogo teže mi padaju njegove kritike, nego trenera. Nismo puno pričali o igri, ali pomno prati sve utakmice. Trudim se da odbojka ne bude glavna tema kad dođem kući, ne prija mi.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
