СА НЕПОЗНАТОМ БУРСОМ ПОСТАО ХИТ ЕВРО ТАКМИЧЕЊА - Алимпијевић: Ма каква Евролига...

Да није елиминисала наш Партизан све са Желимиром Обрадовићем, најтрофејнијим тренером Европе свих времена и то пред рекордним бројем гледалаца ове сезоне на Старом континенту, потом и Цедевиту Олимпију у крцатим Стожицама које нису биле пуније од завршнице Евробаскета 2013, а да на клупи Бурсе не седи 36-годишњи Лазаревчанин Душан Алимпијевић, бивши шеф струке Црвене звезде, у то време са 32 године најмлађи стручњак у Евролиги, сигурно би дивљење походом младог клуба из некадашње престонице Османлијског царства, бисером Блиског истока, како се рекламира у бедекерима за туристе – препустили турским новинарима. Иако оба тријумфа спадају међу највеће сензације плеј-офа ове сезоне у утакмицама Евролиге и Еврокупа.

- И даље ми се чини да сањам – рећи ће Алимпијевић после гостовања у Љубљани, уз метафору: - Ми живимо у бајци.

А чак и они који ништа не читају осим вести на телефонима знају да су бајке литература намењена деци у којој су догађаји и доживљаји измишљени, немогући и чудновати. И онда, има ли боље парадигме за поход Бурсе кроз Европу, који се врло могуће неће завршити у Андори, противника у полуфиналу, претпоследњој степеници на путу за небо, како кошаркашки пропагандисти представљају Евролигу.

- Ма каква Евролига, размишљам само о првој наредној утакмици у Првенству Турске – скрива јужњачки темперамент Алимпијевић.

И то је посебна прича, из домена куриозитета. У националном шампионату Бурса се бори да уђе у плеј-оф, а на Старом континенту је по пласману међу тридесетак најбољих клубова.

- Табела вара, јер ми још само математички нисмо у доигравању за шампиона Турске. Преостале су нам још две утакмице, обе код куће, против Турк телекома и Газијантепа. Чак и да оба сусрета изгубимо морао би да се деси нестварни стицај околности да бисмо пропустили плеј-оф – објашњава Алимпијевић, не остављајући сумњу да његови изабраници можда неће победити.

Да се ипак вратимо могућности да Бурса заигра у Евролиги, јер то је далеко занимљивија тема, барем за наше читаоце од Суперлиге Турске.

- Ма каква Евролига...- одбија Алимпијевић.

Бурса нема пара? – настављамо.

- Одакле Вам то, Бурса је озбиљан клуб који све своје обавезе према запосленима испуњава на време и има капацитете и за Евролигу. Можда вас је завело што су продана три врло битна играча у ротацији, Алерик Фримен у ЦСКА, Егемен Дивен у Ефес и Ентон Браун у Макаби Ришон. Бурса је то урадила мислећи на наредну сезону, да не би упала у финансијске проблеме, да би ситуација била стабилна. Уместо њих тројице стигла су двојица. Толга Гечим из Ефеса, али се одмах повредио и - Џон Холанд из УНИКС-а.

Против Андоре ћете бити фаворити?

- На основу чега – не да се Алимпијевић.

Више ће бити заузети борбом за опстанак, шта ће им Евролига ако испадну из АЦБ – кажемо.

- Људи се варају, АЦБ је најзахтевнија национална лига у Европи, тако да по тренутном пласману Андоре не може да се одреди квалитет њеног тима. Уз то они су били четврти у својој групи, а ми тек седми.

Али Партизан је био други, а Цедевита Олимпија трећа, при томе су имали и помоћ са трибина, па им то није било довољно. Андора нема тако врућ терен.

- Ми смо се спремили тако да нам те утакмице буду растерећење, да уживамо у њима.

Нисте баш били растерећени, Џон Холанд је режао у камеру на полувремену меча у Љубљани да покаже како су играчи Бурсе као пит булови?

- То више говори о кохезији наше екипе, о томе да је принцип сви за једнога, један за све. Да се не гледа ко је пропустио у одбрани, већ да сви помогну.

Еуфорија је захватила ваш град од преко два милиона становника?

- Ми смо део фудбалског клуба, који је био један од само шест освајача шампионата Турске, али се тренутно бори за опстанак у Другој лиги. А да видите какав тренажни центар имају – на нивоу Барселоне, сигурно, то тврдим јер сам видео један и други. Ми кошаркаши сад имамо успехе и симпатични смо армији фудбалских навијача Бурсе. Цене и поштују како се боримо, виде да гриземо као лавови. Овај клуб је тек три године у Суперлиги, али основан је пре само осам година. И поред тога имамо далеко више навијача од много познатијег Тофаша. У ствари, тешко може и да се пореди.

Има ли тајне успеха – настављамо разговор са Алимпијевићем као брзопотезну партију шаха.

- Можда је у томе што смо паузу за ФИБА прозоре изузетно добро искористили, а били смо комплетни. Свесни смо били да улажемо у будућност и вредно смо радили. Сада живимо и играмо добро захваљујући тим прозорима. Наравно, атмосфера у екипи и хемија између играча, стручног штаба и руководства је феноменална. Играчи су свесни да су бољи у односу на почетак сезоне.

Како вам успева да будете ауторитет за играче од којих сте тек неку годину старији?

- Године нису важне, или знаш или не знаш. Ако те играчи намиришу да не знаш одговоре на њихова питања можеш да глумиш кога и шта хоћеш. Неће ти помоћи. Играчи увек реагују позитивно ако им дате добре информације, и – обрнуто.

Сад можете да бирате клуб где ћете радити и да се вратите на евролигашки ниво?

- Имам потписан уговор на још две године, а веома сам задовољан. Имам супер однос са руководством, стрпљиви су, верују у оно што радим. Циљ нам је да будемо редовни учесници европских такмичења.