SA NEPOZNATOM BURSOM POSTAO HIT EVRO TAKMIČENjA - Alimpijević: Ma kakva Evroliga...

Da nije eliminisala naš Partizan sve sa Želimirom Obradovićem, najtrofejnijim trenerom Evrope svih vremena i to pred rekordnim brojem gledalaca ove sezone na Starom kontinentu, potom i Cedevitu Olimpiju u krcatim Stožicama koje nisu bile punije od završnice Evrobasketa 2013, a da na klupi Burse ne sedi 36-godišnji Lazarevčanin Dušan Alimpijević, bivši šef struke Crvene zvezde, u to vreme sa 32 godine najmlađi stručnjak u Evroligi, sigurno bi divljenje pohodom mladog kluba iz nekadašnje prestonice Osmanlijskog carstva, biserom Bliskog istoka, kako se reklamira u bedekerima za turiste – prepustili turskim novinarima. Iako oba trijumfa spadaju među najveće senzacije plej-ofa ove sezone u utakmicama Evrolige i Evrokupa.

- I dalje mi se čini da sanjam – reći će Alimpijević posle gostovanja u Ljubljani, uz metaforu: - Mi živimo u bajci.

A čak i oni koji ništa ne čitaju osim vesti na telefonima znaju da su bajke literatura namenjena deci u kojoj su događaji i doživljaji izmišljeni, nemogući i čudnovati. I onda, ima li bolje paradigme za pohod Burse kroz Evropu, koji se vrlo moguće neće završiti u Andori, protivnika u polufinalu, pretposlednjoj stepenici na putu za nebo, kako košarkaški propagandisti predstavljaju Evroligu.

- Ma kakva Evroliga, razmišljam samo o prvoj narednoj utakmici u Prvenstvu Turske – skriva južnjački temperament Alimpijević.

I to je posebna priča, iz domena kurioziteta. U nacionalnom šampionatu Bursa se bori da uđe u plej-of, a na Starom kontinentu je po plasmanu među tridesetak najboljih klubova.

- Tabela vara, jer mi još samo matematički nismo u doigravanju za šampiona Turske. Preostale su nam još dve utakmice, obe kod kuće, protiv Turk telekoma i Gazijantepa. Čak i da oba susreta izgubimo morao bi da se desi nestvarni sticaj okolnosti da bismo propustili plej-of – objašnjava Alimpijević, ne ostavljajući sumnju da njegovi izabranici možda neće pobediti.

Da se ipak vratimo mogućnosti da Bursa zaigra u Evroligi, jer to je daleko zanimljivija tema, barem za naše čitaoce od Superlige Turske.

- Ma kakva Evroliga...- odbija Alimpijević.

Bursa nema para? – nastavljamo.

- Odakle Vam to, Bursa je ozbiljan klub koji sve svoje obaveze prema zaposlenima ispunjava na vreme i ima kapacitete i za Evroligu. Možda vas je zavelo što su prodana tri vrlo bitna igrača u rotaciji, Alerik Frimen u CSKA, Egemen Diven u Efes i Enton Braun u Makabi Rišon. Bursa je to uradila misleći na narednu sezonu, da ne bi upala u finansijske probleme, da bi situacija bila stabilna. Umesto njih trojice stigla su dvojica. Tolga Gečim iz Efesa, ali se odmah povredio i - Džon Holand iz UNIKS-a.

Protiv Andore ćete biti favoriti?

- Na osnovu čega – ne da se Alimpijević.

Više će biti zauzeti borbom za opstanak, šta će im Evroliga ako ispadnu iz ACB – kažemo.

- Ljudi se varaju, ACB je najzahtevnija nacionalna liga u Evropi, tako da po trenutnom plasmanu Andore ne može da se odredi kvalitet njenog tima. Uz to oni su bili četvrti u svojoj grupi, a mi tek sedmi.

Ali Partizan je bio drugi, a Cedevita Olimpija treća, pri tome su imali i pomoć sa tribina, pa im to nije bilo dovoljno. Andora nema tako vruć teren.

- Mi smo se spremili tako da nam te utakmice budu rasterećenje, da uživamo u njima.

Niste baš bili rasterećeni, Džon Holand je režao u kameru na poluvremenu meča u Ljubljani da pokaže kako su igrači Burse kao pit bulovi?

- To više govori o koheziji naše ekipe, o tome da je princip svi za jednoga, jedan za sve. Da se ne gleda ko je propustio u odbrani, već da svi pomognu.

Euforija je zahvatila vaš grad od preko dva miliona stanovnika?

- Mi smo deo fudbalskog kluba, koji je bio jedan od samo šest osvajača šampionata Turske, ali se trenutno bori za opstanak u Drugoj ligi. A da vidite kakav trenažni centar imaju – na nivou Barselone, sigurno, to tvrdim jer sam video jedan i drugi. Mi košarkaši sad imamo uspehe i simpatični smo armiji fudbalskih navijača Burse. Cene i poštuju kako se borimo, vide da grizemo kao lavovi. Ovaj klub je tek tri godine u Superligi, ali osnovan je pre samo osam godina. I pored toga imamo daleko više navijača od mnogo poznatijeg Tofaša. U stvari, teško može i da se poredi.

Ima li tajne uspeha – nastavljamo razgovor sa Alimpijevićem kao brzopoteznu partiju šaha.

- Možda je u tome što smo pauzu za FIBA prozore izuzetno dobro iskoristili, a bili smo kompletni. Svesni smo bili da ulažemo u budućnost i vredno smo radili. Sada živimo i igramo dobro zahvaljujući tim prozorima. Naravno, atmosfera u ekipi i hemija između igrača, stručnog štaba i rukovodstva je fenomenalna. Igrači su svesni da su bolji u odnosu na početak sezone.

Kako vam uspeva da budete autoritet za igrače od kojih ste tek neku godinu stariji?

- Godine nisu važne, ili znaš ili ne znaš. Ako te igrači namirišu da ne znaš odgovore na njihova pitanja možeš da glumiš koga i šta hoćeš. Neće ti pomoći. Igrači uvek reaguju pozitivno ako im date dobre informacije, i – obrnuto.

Sad možete da birate klub gde ćete raditi i da se vratite na evroligaški nivo?

- Imam potpisan ugovor na još dve godine, a veoma sam zadovoljan. Imam super odnos sa rukovodstvom, strpljivi su, veruju u ono što radim. Cilj nam je da budemo redovni učesnici evropskih takmičenja.