РАДА И ЖАРКО ПЕРИН - Љубав према головима без граница

За век постојања Будућности из Српске Црње, Горан Савин – Уча, некадашњи голман клуба, припремио је обиље података за књигу. Међу њима стоји да су у клубу из Ђурине вароши очеве наслеђивали синови и да их је тридесетак у дугој историји. Неки са мање сезона у тиму, други са више од две деценије, а одскочили су Рада и Жарко Перин.

Отац Рада је, са близу 200 првенствених голова, први стрелац у историји Будућности. Две деценије провео је у клубу, од тога 17 година био је првотимац. Две сезоне играо је у оближњим клубовима, у Војвода Степи и Радојеву где је 2007. године завршио каријеру.

Син Жарко је рођен 1995, почео је да тренира са осам година код Миленка Зечевића, а занимљиво је да му је и сада тренер. Са 16 лета, уз специјални лекарски преглед, дебитовао је за први тим код Слободана Живкова. Био је 18 месеци првотимац Степчана, остало време провео је у првој екипи матичног клуба. Црњани су, прошлог лета, испали из Војвођанске лиге „Исток” и први пут игра у Подручној лиги Зрењанин, а први је стрелац са 18 голова. До сада је мрежу, за Будућност, погодио 60 пута.

За Раду Перина кажу да је био најбржи играч којег је клуб изнедрио, док су други трчали, он је летео. Такве приче круже местом на граници са Румунијом.

- Брзина ми је била највећа врлина. Знам за приче, још док сам играо, да у тиму никад нико није био толико брз. Почео сам у Банатској зони, потом у Војвођанској лиги и сећам се првог меча 1988. године, против Младости из Лукићева. Тренер у јуниорима био је легендарни Стеван Дринић, у стручном штабу је и данас и, вероватно, најстарији на клупи у српском фудбалу. Чедо Родић био ми је први тренер у сениорском погону, у неколико мандата радио сам са Маринком Петровићем и Средојем Миланковим, а један од најбољих био је Будислав Пајић из Новог Сада. Морам да поменем Милутина Јовина, познатог по надимку Бобек, а отац је некадашњег бека Црвене звезде Милета. Код смене тренера, водио нас је шест кола и оставио утисак великана. Надимак све говори – каже у даху Рада Перин.

Не може да заборави Слободана Живкова, црњанску легенду, који се прославио у ОФК Кикинди, а био му је и саиграч и тренер. У Периновим фудбалским списима стоји да је у победи Будућности, на гостовању кикиндском ЖАК-у, 1998. године, постигао свих пет голова (5:4). У дугој историји домаћина, нико од гостујућих играча није им погодио мрежу толико пута.

- Један период каријере играо сам у шпицу са кумом Зораном Бастом, био је у омладинцима Партизана и Пролетеру, били смо сјајан тандем. Давао сам голове ногом и главом, а брзина је често била пресудна. Дешавало се да дођем до лопте на половини терена моје екипе и да све претрчим и погодим мрежу.

Без фудбала не може, прати сваки меч Будућности, а ако његов клуб не игра, одлази у оближња места да би гледао друге тимове. Две године био је председник клуба (2014 – 2016), потом члан управе, а од летос је потпредседник. Не пропушта ни тренинге.

- Моја генерација једва је чекала тренинге и били смо редовни. Више се радило и играло из љубави, жеље и хтење били су на највишем нивоу. Нико није постављао питање новца, док данас није тако и не само код нас, већ и у осталим клубовима. За мене и саиграче, фудбал је био љубав без граница.

На питање о фудбалском умећу наследника, одговор је био кратак:

- Био сам мршав, а Жарко је физички јачи и робуснији. Нема моју брзину, али има осећај за гол. Воли фудбал, игра га аматерски и увек има подршку. Као и ја, много воли Будућност – истакао је Рада Перин.

Жарко је пажљиво слушао разговор са оцем, чуо мишљење о своме играчком умећу и рекао.

- Тренутно сам први стрелац екипе и желео бих очевим стазама. Знам да ће то да буде тешко, причали су ми какву је брзину поседовао и како је био спретан пред голом. Њега је тешко достићи, али увек се трудим да фудбалу будем посвећен као што је он био. Последње две сезоне сам на позицији центарфора и побољшао сам реализацију. Раније сам деловао по боковима и много асистирао, док то сада други чине за мене. Тата је у праву, недостаје ми његова брзина, а кажу да нико није ни некад, ни сада, био бржи од њега. И сада може у трку са нама млађима.

Код Црњана тренери су се често мењали. За кратко време млађи од Перина имао је више фудбалских учитеља, а издвојио је два имена.

- Најупечатљивији утисак на мене су оставили Јово Симанић и Небојша Милетић, имали су трага и у другим клубовима у вишем степену.

Снажан у дуелу, са изразито јаком десном ногом, открио је да прихвата очеве савете и да често анализирају утакмице.

- Саветује ме како да се градим, да сачувам лопту, како да се изборим за шут и позицију кад следи набацивање лопте са крила. Његова подршка много значи – истакао је Жарко Перин.