RADA I ŽARKO PERIN - Ljubav prema golovima bez granica

Za vek postojanja Budućnosti iz Srpske Crnje, Goran Savin – Uča, nekadašnji golman kluba, pripremio je obilje podataka za knjigu. Među njima stoji da su u klubu iz Đurine varoši očeve nasleđivali sinovi i da ih je tridesetak u dugoj istoriji. Neki sa manje sezona u timu, drugi sa više od dve decenije, a odskočili su Rada i Žarko Perin.

Otac Rada je, sa blizu 200 prvenstvenih golova, prvi strelac u istoriji Budućnosti. Dve decenije proveo je u klubu, od toga 17 godina bio je prvotimac. Dve sezone igrao je u obližnjim klubovima, u Vojvoda Stepi i Radojevu gde je 2007. godine završio karijeru.

Sin Žarko je rođen 1995, počeo je da trenira sa osam godina kod Milenka Zečevića, a zanimljivo je da mu je i sada trener. Sa 16 leta, uz specijalni lekarski pregled, debitovao je za prvi tim kod Slobodana Živkova. Bio je 18 meseci prvotimac Stepčana, ostalo vreme proveo je u prvoj ekipi matičnog kluba. Crnjani su, prošlog leta, ispali iz Vojvođanske lige „Istok” i prvi put igra u Područnoj ligi Zrenjanin, a prvi je strelac sa 18 golova. Do sada je mrežu, za Budućnost, pogodio 60 puta.

Za Radu Perina kažu da je bio najbrži igrač kojeg je klub iznedrio, dok su drugi trčali, on je leteo. Takve priče kruže mestom na granici sa Rumunijom.

- Brzina mi je bila najveća vrlina. Znam za priče, još dok sam igrao, da u timu nikad niko nije bio toliko brz. Počeo sam u Banatskoj zoni, potom u Vojvođanskoj ligi i sećam se prvog meča 1988. godine, protiv Mladosti iz Lukićeva. Trener u juniorima bio je legendarni Stevan Drinić, u stručnom štabu je i danas i, verovatno, najstariji na klupi u srpskom fudbalu. Čedo Rodić bio mi je prvi trener u seniorskom pogonu, u nekoliko mandata radio sam sa Marinkom Petrovićem i Sredojem Milankovim, a jedan od najboljih bio je Budislav Pajić iz Novog Sada. Moram da pomenem Milutina Jovina, poznatog po nadimku Bobek, a otac je nekadašnjeg beka Crvene zvezde Mileta. Kod smene trenera, vodio nas je šest kola i ostavio utisak velikana. Nadimak sve govori – kaže u dahu Rada Perin.

Ne može da zaboravi Slobodana Živkova, crnjansku legendu, koji se proslavio u OFK Kikindi, a bio mu je i saigrač i trener. U Perinovim fudbalskim spisima stoji da je u pobedi Budućnosti, na gostovanju kikindskom ŽAK-u, 1998. godine, postigao svih pet golova (5:4). U dugoj istoriji domaćina, niko od gostujućih igrača nije im pogodio mrežu toliko puta.

- Jedan period karijere igrao sam u špicu sa kumom Zoranom Bastom, bio je u omladincima Partizana i Proleteru, bili smo sjajan tandem. Davao sam golove nogom i glavom, a brzina je često bila presudna. Dešavalo se da dođem do lopte na polovini terena moje ekipe i da sve pretrčim i pogodim mrežu.

Bez fudbala ne može, prati svaki meč Budućnosti, a ako njegov klub ne igra, odlazi u obližnja mesta da bi gledao druge timove. Dve godine bio je predsednik kluba (2014 – 2016), potom član uprave, a od letos je potpredsednik. Ne propušta ni treninge.

- Moja generacija jedva je čekala treninge i bili smo redovni. Više se radilo i igralo iz ljubavi, želje i htenje bili su na najvišem nivou. Niko nije postavljao pitanje novca, dok danas nije tako i ne samo kod nas, već i u ostalim klubovima. Za mene i saigrače, fudbal je bio ljubav bez granica.

Na pitanje o fudbalskom umeću naslednika, odgovor je bio kratak:

- Bio sam mršav, a Žarko je fizički jači i robusniji. Nema moju brzinu, ali ima osećaj za gol. Voli fudbal, igra ga amaterski i uvek ima podršku. Kao i ja, mnogo voli Budućnost – istakao je Rada Perin.

Žarko je pažljivo slušao razgovor sa ocem, čuo mišljenje o svome igračkom umeću i rekao.

- Trenutno sam prvi strelac ekipe i želeo bih očevim stazama. Znam da će to da bude teško, pričali su mi kakvu je brzinu posedovao i kako je bio spretan pred golom. Njega je teško dostići, ali uvek se trudim da fudbalu budem posvećen kao što je on bio. Poslednje dve sezone sam na poziciji centarfora i poboljšao sam realizaciju. Ranije sam delovao po bokovima i mnogo asistirao, dok to sada drugi čine za mene. Tata je u pravu, nedostaje mi njegova brzina, a kažu da niko nije ni nekad, ni sada, bio brži od njega. I sada može u trku sa nama mlađima.

Kod Crnjana treneri su se često menjali. Za kratko vreme mlađi od Perina imao je više fudbalskih učitelja, a izdvojio je dva imena.

- Najupečatljiviji utisak na mene su ostavili Jovo Simanić i Nebojša Miletić, imali su traga i u drugim klubovima u višem stepenu.

Snažan u duelu, sa izrazito jakom desnom nogom, otkrio je da prihvata očeve savete i da često analiziraju utakmice.

- Savetuje me kako da se gradim, da sačuvam loptu, kako da se izborim za šut i poziciju kad sledi nabacivanje lopte sa krila. Njegova podrška mnogo znači – istakao je Žarko Perin.