Почетна / Фудбал / Остале лиге

Живот без фудбала - није живот

Дејан Митровић, тренер Јединства, српсколигаша из Сурчина, оставио неизбрисив траг у Срему
ФОТО: Лична архива

Од давнина, кад је фудбал почео да се котрља у равном Срему, било је појединаца који су умећем и знањем пленили пажњу љубитеља најважније споредне ствари на свету и заслужили назив – легенде клуба.

Један од тих играча је и садашњи шеф стручног штаба Јединства из Сурчина, Дејан Митровић. Каже да је само један у богатој историји фудбалских мајстора који су на истом месту оставили траг. Било је правих виртоуза и уметника са лоптом, попут Шаце Давидовића, Болета Крејића или Неше Тепавца, играли су у Рупама, како популарно називају игралиште и цео комплекс Јединства из Сурчина.

- Као клинац са својим вршњацима пикао сам лопту у школском дворишту, на мале голиће. Јурили смо по цео дан и једном сам се обрео на терену у Рупама. Тај први дан и излазак на зелени правоугаоник никад нећу заборавити. Та упечатљива слика остаје заувек. Хеееееј, велики терен, нове лопте... И тако је почело. Са 13 година сам прешао у Телеоптик, то као да ми је била степеница више. Боље се радило и са још више жеље и мотива сам одлазио на тренинге. У Земуну сам остао до првог тима и онда одиграо једну сезону – износи давна сећања Дејан Митровић.

И дивна, у мислима за цео живот. Током богате играчке каријере променио је већи број средина и клубова, почетак је био...

Маштао да буде пилот

Хоби је, практично, животна свакодневица, у просеку, скоро сваког десетог човека на планети.

- Неку одређену занимацију ван фудбала – немам. Све моје жеље, активности и слободно време везани су за лопту. Као клинац, маштао сам да будем пилот, али то су били неки дечачки снови. Увек сам размишљао како је оним чикама у авионима, у тим кабинама, горе на небу, а, они све лепо виде са висине. Тако сам резоновао као дечачић, до поласка у школу.

- Телеоптик – прва станица! Тек сам изашао из омладинског погона, добијао сам шансу да играм, а први позив да променим средину сам прихватио и дошао у Јаково, у Срем, добар и организован клуб. Потом сам четири године играо на релацији Сурчин – Добановци.

Наишле су године озбиљнијег и, рекло би се, професионалног играња фудбала.

- Преласком у Железничар из Баре Венеције, тад члана Друге лиге, прешао сам и на виши ниво. Била је то озбиљна лига, а добре игре су ме препоручиле за одлазак у иностранство. Окушао сам се у екипи Сасалнбата, што је била Прва Б лига Мађарске. Две сезоне сам провео тамо, па се вратио у Јединство и онда су по реду ишли Посавац, Будућност из Добановаца и Шумадија из Јагњила. Играчку каријеру сам завршио у Сурчину, у дресу Јединства. Тад сам био капитен, са 40 година сам предводио тим и изборили смо се за улазак у Српску лигу.

С обзиром на играње у великом броју клубова, радио је са већим бројем различитих тренера.

- Сваки играч се сећа првог учитеља. У млађим категоријама Телеоптика, то је био Звонко Живковић, у првом тиму Драги Каличанин. Морам да поменем Милета Врањеша, Зорана Павловића, Горана Калушевића... Сваки на свој начин је уткао понешто у моју каријеру.

Сад је шеф струке сениорског састава сурчинског Јединства, може ли нешто од наученог и да се примени?

- Може, али су сад другачији услови, филозофија игре. Можда нека психолошка припрема и слично.

Оаза за одмор недалеко од Љига

Слободно време проводи углавном са породицом и(ли) драгим пријатељима.

- Углавном га проводим код родитеља у селу Пољанице, недалеко од Љига. На очевом имању од двадесетак хектара налазе се и гаје различите врсте животиња. Ту су овце, козе, зечеви, али и чист ваздух, широко пространство, идеални услови за пуњење батерија. Мој отац је после повратка из иностранства ту створио праву оазу, где и моја породица кад дође, а идемо често, може да се опусти. Што каже мој отац „ваше је само да често долазите” – са осмесима је причао Митровић.

Ван фудбала, где је Дејан Митровић?

- Код мене је све везано за фудбал! Како да замислим живот без фудбала?! То, у суштини и није живот, макар мој. Цео живот – лопта, голови, утакмице, дружења, асистенције за поготке, слободни ударци, весеља, порази... Има ли шта лепше на свету, па нема! Једноставно речено, искрено. Кад фудбал у уђе под кожу нема му изласка. У почетку и после престанка активног играња била је ту само жеља за радом са млађим категоријама, подучавање клинаца. Волео сам тај ниво рада, знао да могу много тога да им покажем и научим их, али није остало на томе, јер сам 2016. постао директор Омладинске школе Јединства. Жеља за усавршавањем ме је довела до тренерске А лиценце коју сам стекао прошле године. Док сам играо фудбал нисам желео ни размишљао о тренерском позиву, већ тад сам видео да је то комплексан посао, али десило се!

Сад и синови иду очевим стопама?

- Наследници показују жељу за фудбалом. Стефан и Михаило играју за млађе кадете Аде и засад имају мотива и талента. Како ће то у будућности изгледати, видећемо. Имају моју подршку све док буду уживали у ономе што раде. Онда могу и да напредују.

Један део фудбалске биографије Дејан Митровић је исписао, а сад га очекује други, можда чак и захтевнији. Сад неће и не може све да зависи само од њега, али са карактером и знањем које поседује сигурно ће и овај, други део каријере, живота у фудбалу и за фудбал да испуни богатим садржајем.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт zurnal.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта zurnal.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.