МАРКО АВРАМОВИЋ - Голгетер из скафандера

На прволигашким футсал теренима последњих година је ноћна мора за ривале. Лакоћом кретања, несебичном и правовременом комбинаториком, себи и саиграчима, олакшава пут до противничке мреже. Лакоћа постизања голова, његова је основна вокација. Необичним и убитачним дриблингом оставља утисак терминатора у игри на петопарцу, али у момку префињених манира, у игри са лоптом, крије се суптилна душа, спремна у сваком тренутку да помогне.

Марко Аврамовић, неизбежни учесник силовитог успона Лознице града 2018, од четвртог ранга до утицајног члана прволигашког друштва. Медицински техничар по струци, од налета епидемије, неизбежан је члан Ковид одељења здравственог центра у Лозници. Са подједнаком страшћу одговоран је на обе стране.

Одакле толико енергије да после обављеног посла и изласка из скафандера, као из сауне, креће у спортску опрему где га чека његово прволигашко друштво предвођено мајсторима репрезентативног кова, као што су Перић, Рамић, Коцић, Матијевић и остали са којима знојем натапа спортски део приче.

- Има стара изрека „Дружба је дружба, служба је служба“. По завршетку школовања засновао сам радни однос у Здравственом центру, што ми је представљало приоритет. Узгред, у родној Јадранској Лешници код Лознице играо сам за матични Цер и као такав улетео у футсал од оснивања клуба 2018. Напредак клуба условио је да и појединачно кренемо сви узлазном путањом, а подизањем на виши ниво повратка нема. Породично васпитање увек ми је сугерисало да радим најбоље оно чиме се бавим. Са подједнаким жаром дајем голове и радујем се спашеним животима – каже Марко Аврамовић.

Ковид се у почетку и медицини наметнуо као непознаница. Није било лако, цела смена у скафандеру, борба пацијента за ваздух. Умирало се у свакој смени, али гурао је стоички.

- Најтежи пацијенти прослеђивани су у Београд, али и код нас борба је трајала. Данас примите угроженог на одељење, сутра дођете у смену, нема га на кревету. И тако дани теку. Једино је било разумевања за утакмице када сам добијао слободан дан. А на утакмици, бар на кратко, остављао сам корону, одељење, пацијенте. Спасоносни вентил била је борба за Прву лигу, потом и челну позицију пред полуфинале плеј-офа. То ми је представљало окрепљење и успели смо, уз пласман у финале Купа Србије, где ћемо играти са Новим Пазаром 11. маја у Врању.

По природи скромни Марко Аврамовић, сматра да клуб може више и боље.

- Циљ нам је дупла круна, а имамо снаге и знања за такав чин. Постојана управа, од првог дана предводи нас беспрекорно, с посебним осећајем за колективну вредност. Води нас путем историјског спортског успеха града, ангажована су појачања, па смо постали респектабилна дружина, предвођена репрезентативцима, капитеном Марком Перићем, голманом Јаковом Вулићем, Младеном Коцићем, Денисом Рамићем, Николом Матијевићем и осталима. Милина је играти у нашој складној и моћној дружини.

У озбиљан футсал ушао је релативно касно, претходно је одушевљавао на турнирима у малом фудбалу.

- Пласманом у Другу лигу схватио сам озбиљност футсала. Тренер Славиша Дамјановић озбиљније ме бацио у ватру, имао је велико поверење у мене. На почетку сезоне најавио је да ћу постићи 20 голова у првенству, али норму сам пребацио за осам. У ствари, још у трећој лиги покренули смо иницијативу о шампионским амбицијама. Кроз бараж смо стигли у елитни ранг, нисам имао искуства, па је код мене постојала кочница како ћемо да се снађемо у прволигашкој конкуренцији. Добро одрађене припреме, под руководством младог тренера Стефана Деспотовића и добар почетак, били су охрабрујући.

Иницијалну капислу представљала су појачања репрезебтативног калибра, из Врања је стигао Александар Јањић, али паузирао је због повреде.

- Имамо сјајну организацију клуба, а предњаче Александар Станковић (председник), Предраг Осећански (потпредседник), Звонко Сладаковић (секретар) и Ненад Деспотовић (спортски директор), уз стабилну хемију играчког састава, то је капитал наше дружине. О дуплој круни размишљао као о мукотрпном послу да бисмо маштовитом визијом дочарали спортску историју Лознице за сва времена.

Евентуална титула у футсалу представљала би највећи домет лозничког спорта. Први пут би један клуб играо у Европи, па макар две или три утакмице. Нема везе, то се здушно прижељкује. Куд пукло да пукло, нека иде живот...

- За поједине од нас Европа је само у сфери маште, али сјајно звучи. Причају саиграчи који су осетили арому европског надметања, посебно капитен Марко Перић једини наш учесник два фајнал-фора. Само да стигнемо до дупле круне.

Чудан је футсал. Непредвидив. Због тога се, ваљда, Марко Аврамовић с лакоћом сналази на паркету. Необичан дриблинг из места, трзај и чувар не може да реагује. Тако асистенције, тако голови. Истина, касно је ушао у футсал, да му се раније посветио, вероватно би и репрезентативни домети била реалност. Али, задовољан је, укапирао је да с лакоћом може да игра Прву лигу. И то све за четири године велике подршке и сјајног успеха.

Голгетер из ковида живи своју бајку.