MARKO AVRAMOVIĆ - Golgeter iz skafandera

Na prvoligaškim futsal terenima poslednjih godina je noćna mora za rivale. Lakoćom kretanja, nesebičnom i pravovremenom kombinatorikom, sebi i saigračima, olakšava put do protivničke mreže. Lakoća postizanja golova, njegova je osnovna vokacija. Neobičnim i ubitačnim driblingom ostavlja utisak terminatora u igri na petoparcu, ali u momku prefinjenih manira, u igri sa loptom, krije se suptilna duša, spremna u svakom trenutku da pomogne.

Marko Avramović, neizbežni učesnik silovitog uspona Loznice grada 2018, od četvrtog ranga do uticajnog člana prvoligaškog društva. Medicinski tehničar po struci, od naleta epidemije, neizbežan je član Kovid odeljenja zdravstvenog centra u Loznici. Sa podjednakom strašću odgovoran je na obe strane.

Odakle toliko energije da posle obavljenog posla i izlaska iz skafandera, kao iz saune, kreće u sportsku opremu gde ga čeka njegovo prvoligaško društvo predvođeno majstorima reprezentativnog kova, kao što su Perić, Ramić, Kocić, Matijević i ostali sa kojima znojem natapa sportski deo priče.

- Ima stara izreka „Družba je družba, služba je služba“. Po završetku školovanja zasnovao sam radni odnos u Zdravstvenom centru, što mi je predstavljalo prioritet. Uzgred, u rodnoj Jadranskoj Lešnici kod Loznice igrao sam za matični Cer i kao takav uleteo u futsal od osnivanja kluba 2018. Napredak kluba uslovio je da i pojedinačno krenemo svi uzlaznom putanjom, a podizanjem na viši nivo povratka nema. Porodično vaspitanje uvek mi je sugerisalo da radim najbolje ono čime se bavim. Sa podjednakim žarom dajem golove i radujem se spašenim životima – kaže Marko Avramović.

Kovid se u početku i medicini nametnuo kao nepoznanica. Nije bilo lako, cela smena u skafanderu, borba pacijenta za vazduh. Umiralo se u svakoj smeni, ali gurao je stoički.

- Najteži pacijenti prosleđivani su u Beograd, ali i kod nas borba je trajala. Danas primite ugroženog na odeljenje, sutra dođete u smenu, nema ga na krevetu. I tako dani teku. Jedino je bilo razumevanja za utakmice kada sam dobijao slobodan dan. A na utakmici, bar na kratko, ostavljao sam koronu, odeljenje, pacijente. Spasonosni ventil bila je borba za Prvu ligu, potom i čelnu poziciju pred polufinale plej-ofa. To mi je predstavljalo okrepljenje i uspeli smo, uz plasman u finale Kupa Srbije, gde ćemo igrati sa Novim Pazarom 11. maja u Vranju.

Po prirodi skromni Marko Avramović, smatra da klub može više i bolje.

- Cilj nam je dupla kruna, a imamo snage i znanja za takav čin. Postojana uprava, od prvog dana predvodi nas besprekorno, s posebnim osećajem za kolektivnu vrednost. Vodi nas putem istorijskog sportskog uspeha grada, angažovana su pojačanja, pa smo postali respektabilna družina, predvođena reprezentativcima, kapitenom Markom Perićem, golmanom Jakovom Vulićem, Mladenom Kocićem, Denisom Ramićem, Nikolom Matijevićem i ostalima. Milina je igrati u našoj skladnoj i moćnoj družini.

U ozbiljan futsal ušao je relativno kasno, prethodno je oduševljavao na turnirima u malom fudbalu.

- Plasmanom u Drugu ligu shvatio sam ozbiljnost futsala. Trener Slaviša Damjanović ozbiljnije me bacio u vatru, imao je veliko poverenje u mene. Na početku sezone najavio je da ću postići 20 golova u prvenstvu, ali normu sam prebacio za osam. U stvari, još u trećoj ligi pokrenuli smo inicijativu o šampionskim ambicijama. Kroz baraž smo stigli u elitni rang, nisam imao iskustva, pa je kod mene postojala kočnica kako ćemo da se snađemo u prvoligaškoj konkurenciji. Dobro odrađene pripreme, pod rukovodstvom mladog trenera Stefana Despotovića i dobar početak, bili su ohrabrujući.

Inicijalnu kapislu predstavljala su pojačanja reprezebtativnog kalibra, iz Vranja je stigao Aleksandar Janjić, ali pauzirao je zbog povrede.

- Imamo sjajnu organizaciju kluba, a prednjače Aleksandar Stanković (predsednik), Predrag Osećanski (potpredsednik), Zvonko Sladaković (sekretar) i Nenad Despotović (sportski direktor), uz stabilnu hemiju igračkog sastava, to je kapital naše družine. O duploj kruni razmišljao kao o mukotrpnom poslu da bismo maštovitom vizijom dočarali sportsku istoriju Loznice za sva vremena.

Eventualna titula u futsalu predstavljala bi najveći domet lozničkog sporta. Prvi put bi jedan klub igrao u Evropi, pa makar dve ili tri utakmice. Nema veze, to se zdušno priželjkuje. Kud puklo da puklo, neka ide život...

- Za pojedine od nas Evropa je samo u sferi mašte, ali sjajno zvuči. Pričaju saigrači koji su osetili aromu evropskog nadmetanja, posebno kapiten Marko Perić jedini naš učesnik dva fajnal-fora. Samo da stignemo do duple krune.

Čudan je futsal. Nepredvidiv. Zbog toga se, valjda, Marko Avramović s lakoćom snalazi na parketu. Neobičan dribling iz mesta, trzaj i čuvar ne može da reaguje. Tako asistencije, tako golovi. Istina, kasno je ušao u futsal, da mu se ranije posvetio, verovatno bi i reprezentativni dometi bila realnost. Ali, zadovoljan je, ukapirao je da s lakoćom može da igra Prvu ligu. I to sve za četiri godine velike podrške i sjajnog uspeha.

Golgeter iz kovida živi svoju bajku.