.jpg)
У фоајеу хотела, у центру Билбаа, није се чуло много језика блиских нашем подручју. Ни не очекују се, на фајнал-фору Лиге шампиона постоји само један српски играч, рођен у Мркоњић Граду...
- Ђе с’ раја!
Насмејан, из лифта на којем је логотип Тенерифа (случајност, пошто на сваком од лифтова има лого неког од учесника завршног турнира) изашао је Дејан Тодоровић, са телефоном у руци и слушалицама у ушима. Причао је са пријатељима на путу до такође брендираног аутобуса. Ишао је на један од последњих тренинга пред полуфинале против Хапоел Холона.
Уертасова башта
Тодоровићев саиграч је човек који се фанатично посветио промени исхране. Марселињо Уертас, бивши НБА ас, има своју башту на Канарима, једе само оно што зна којег је порекла... Да не кажемо да можда и зато траје толико дуго. Можда и зато ускоро пуни 39 а погађа кључне шутеве, води Тенерифе у шпанској лиги, у Лиги шампиона...
- Ух, ма он је веган – насмејао се Тодоровић. - И он обожава месо, али му није тешко да га избаци. Ја то не могу скроз. Црвено месо мора једном седмично. Не претерујем. Можда и два пута. Зависи – повећава, уз осмех, у својој глави број јачих оброка Тодоровић.
Тамо је последњи остао на паркету, шутирајући – чинило се – безброј тројки из ситуација из игре, са много кретњи, финти, дриблинга... Када га неко гледа, не би могао да примети много без кошарке.
- Па, није лоше – види се доза незадовољства код 27-годишњака са ожиљцима на колену, али као и свако други ко је прошао такве проблеме, пребацује на позитивно. - Хватам ритам екипе. Ипак сам био ван кошарке годину и по дана. Али, генерално је све у реду. Ја се осећам добро, то ми је најважније. Потпуно сам здрав.
Потенцијални репрезентативац Србије који се поново нашао на списку – сада новог селектора, Светислава Пешића – игра за Тенерифе и добар је. Мада, улога је другачија.
- Није онаква коју уобичајено имам, због повреде. Почео сам да играм тек у децембру. Потпуно је логично да ми посебно сада, у тренуцима када је екипа већ у ритму и бори се за трофеје, одузме мало минутажу. Али, коректно је. Задовољан сам. Ухватићу ритам и вратити се. Али, то ћемо на лето, па за следећу сезону.
Борба за трофеје креће вечерас. И то за европски пехар који носи и милион евра награде.
- Сваки играч када почиње, па и сада, жели само трофеје. Ово је друго-треће такмичење у Европи, то није мала ствар. Од почетка смо имали тај циљ, да освојимо Лигу шампиона. И да играмо плеј-оф Ендеса лига, по могућству да будем ту у најбоље четири екипе. То нам се мало закомпликовало, али мислим да испуњавамо све амбиције које смо зацртали.
.jpg)
Тенерифе су, очигледно, толико порасле толико да могу да зацртају такве циљеве.
- Знате шта, у последњих четири-пет година, оно што руководство и стручни штаб ради овде је подигнуто на неки други ниво. Овај тим лагано може да се носи и са осталим најбољим екипама које нису у Евролиги. Веома смо озбиљан тим, заслужујемо да будемо овде где јесмо. У то нема сумње.
Осмехивао се Тодоровић загледајући шарене трибине прелепе арене – посебно споља – изнад центра Билбаа.
- У екипи смо нас шесторица који смо играли овде – каже момак који је две године провео међу Људима у црном. - Тренер је такође био овде. Надам се да ћемо тако да привучемо навијаче да нас подрже. Мени је Билбао као друга кућа.
Шта је са првом кућом? Оном из које је кренуо на ово потпуно неуобичајено путовање.
- Ја сам већ од 11. године у Шпанији. Овде сам три пута дуже него што сам играо заједно у Србији и Босни и Херцеговини. Генерално, ја сам овде као код куће.
Корени су, наравно, негде другде. Тамо где долази с времена на време.
- Само током лета. Мало Мркоњић Град где су ми родитељи, мало Нови Сад где ми је брат, па Београд...
Био је далеко од очију Србије, јер је као дечак отишао у Шпанију. Уникаха, па позајмице, затим Билбао, Мурсија, Андора и сада Тенерифе.. Али, позив Александра Ђорђевића за квалификационе прозоре вратио га је на мапу. Био је изванредан у дресу репрезентације.
- Велику заслугу за то има Сале Ђорђевић. Да није било њега, никада не бих заиграо за репрезентацију. То је јасно као дан! Али, када је моја каријера требало да направи одскок, следећи корак ка озбиљнијем нивоу, нисам имао среће. Повреде не могу да се контролишу.
Толико је био близу да је један од последњих прецртан са списка путника за Светско првенство у Кини. На помен тога, Тодоровић се насмејао:
- Стварно су тешке биле повреде. Презадовољан сам што сам у таквој екипи, на таквом нивоу, а искрено се надам да има још кошарке у мени, да могу још да играм. Само се надам да ће ме здравље послужити.
Могао би вечерас и шут да га послужи. Преко Џоа Регленда и осталих енергичних играча у љубичастим дресовима. То би био прави повратак на пут.
Објаснити родитељима нову исхрану
Предњи укрштени лигамент левог колена је страдао тако да је успорио, али не и зауставио каријеру Дејана Тодоровића. Напротив, повреда га је променила.
- Колико је у почетку било тешко психички све издржати, толико сам после очврснуо. Много сам се посветио самом себи. Поштујем своје тело и здравље више него раније.
Ово је тема, осећамо, на коју ћемо још водити разговоре са сјајним шутером и разноврсним нападачем.
- Генерално, ми играчи не поштујемо себе као што би требало. Однос према телу, припреми, превентиви од повреда... То је много важан сегмент, али ми то занемарујемо. Док негде не пукне. Има много играча који воде рачуна о себи, али у Европи је то, генерално, катастрофално. Нико не жели два месеца током лета да ради на себи, индивидуално, већ идемо на море, опуштамо се...
Сигурно и у Мркоњић Граду током посете родитељима, мењаш исхрану – погађамо Дејана у живац:
- Ту се свађам са родитељима стално, посебно од друге повреде. Не могу никако да разумеју моју исхрану. Кад ја у својој кући не могу да објасним, како људима са стране да дочарам колико је важно. Али, корак по корак. Они су образовани људи, полако схватају. Мајка жели да се на столу увек појави домаћа храна, али ја то полако избацујем.
Пнини: Сан је да дечак понесе пехар у Израел
На аеродрому у Билбау, навијачи у љубичастим дресовима и са шаловима око врата. Хапоел Холон имаће, уз Манресу, највећу подршку. И у плеј-офу Лиге шампиона се видело да су фанови другог најбољег израелског клуба везани за тим.
- Видети у Билбау 1.000 наших навијача је нешто посебно. Холон је породица - клуб, играчи и навијачи – причао је Ган Пнини, капитен и најискуснији играч екипе.
Посебно им је један фан драг.
- Са собом смо повели дете чији је отац умро пре три дана. Дететов сан је био да буду овде, све су резервисали да би нас бодрили, али... Учинили смо све што можемо за њега иако знамо да му је много тешко. Наш сан је да понесе пехар у Израел – додао је израелски репрезентативац.
Патрик: Подршка Тринкијерија и највећих противника
Лудвигсбург је у невероватној плеј-оф серији тукао Клуж пред 10.000 румунских навијача. Трећепласирани тим Бундеслиге са клупе предводи Џон Патрик који је објаснио какву подршку колега у Немачкој има:
- Сви ми представљамо наше лиге. Рекао сам Андреи Тринкијерију да му желим срећу у плеј-офу Евролиге. Умало нису избацили Барселону. Био је љубазан, подржао нас је, казао је пред Клуж да представљамо Немачку. Добио сам поруке од огромног броја противника од којих нисам то могао да очекујем. Улм је наш љути, велики ривал, али су послали поруку подршке. Причали смо о томе на фајнал-ејту, да се то не важи док не дођемо на фајнал-фор. Сада ово Европа гледа и ми смо пресрећни – рекао је искусни амерички стручњак.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
