.jpg)
U foajeu hotela, u centru Bilbaa, nije se čulo mnogo jezika bliskih našem području. Ni ne očekuju se, na fajnal-foru Lige šampiona postoji samo jedan srpski igrač, rođen u Mrkonjić Gradu...
- Đe s’ raja!
Nasmejan, iz lifta na kojem je logotip Tenerifa (slučajnost, pošto na svakom od liftova ima logo nekog od učesnika završnog turnira) izašao je Dejan Todorović, sa telefonom u ruci i slušalicama u ušima. Pričao je sa prijateljima na putu do takođe brendiranog autobusa. Išao je na jedan od poslednjih treninga pred polufinale protiv Hapoel Holona.
Uertasova bašta
Todorovićev saigrač je čovek koji se fanatično posvetio promeni ishrane. Marselinjo Uertas, bivši NBA as, ima svoju baštu na Kanarima, jede samo ono što zna kojeg je porekla... Da ne kažemo da možda i zato traje toliko dugo. Možda i zato uskoro puni 39 a pogađa ključne šuteve, vodi Tenerife u španskoj ligi, u Ligi šampiona...
- Uh, ma on je vegan – nasmejao se Todorović. - I on obožava meso, ali mu nije teško da ga izbaci. Ja to ne mogu skroz. Crveno meso mora jednom sedmično. Ne preterujem. Možda i dva puta. Zavisi – povećava, uz osmeh, u svojoj glavi broj jačih obroka Todorović.
Tamo je poslednji ostao na parketu, šutirajući – činilo se – bezbroj trojki iz situacija iz igre, sa mnogo kretnji, finti, driblinga... Kada ga neko gleda, ne bi mogao da primeti mnogo bez košarke.
- Pa, nije loše – vidi se doza nezadovoljstva kod 27-godišnjaka sa ožiljcima na kolenu, ali kao i svako drugi ko je prošao takve probleme, prebacuje na pozitivno. - Hvatam ritam ekipe. Ipak sam bio van košarke godinu i po dana. Ali, generalno je sve u redu. Ja se osećam dobro, to mi je najvažnije. Potpuno sam zdrav.
Potencijalni reprezentativac Srbije koji se ponovo našao na spisku – sada novog selektora, Svetislava Pešića – igra za Tenerife i dobar je. Mada, uloga je drugačija.
- Nije onakva koju uobičajeno imam, zbog povrede. Počeo sam da igram tek u decembru. Potpuno je logično da mi posebno sada, u trenucima kada je ekipa već u ritmu i bori se za trofeje, oduzme malo minutažu. Ali, korektno je. Zadovoljan sam. Uhvatiću ritam i vratiti se. Ali, to ćemo na leto, pa za sledeću sezonu.
Borba za trofeje kreće večeras. I to za evropski pehar koji nosi i milion evra nagrade.
- Svaki igrač kada počinje, pa i sada, želi samo trofeje. Ovo je drugo-treće takmičenje u Evropi, to nije mala stvar. Od početka smo imali taj cilj, da osvojimo Ligu šampiona. I da igramo plej-of Endesa liga, po mogućstvu da budem tu u najbolje četiri ekipe. To nam se malo zakomplikovalo, ali mislim da ispunjavamo sve ambicije koje smo zacrtali.
.jpg)
Tenerife su, očigledno, toliko porasle toliko da mogu da zacrtaju takve ciljeve.
- Znate šta, u poslednjih četiri-pet godina, ono što rukovodstvo i stručni štab radi ovde je podignuto na neki drugi nivo. Ovaj tim lagano može da se nosi i sa ostalim najboljim ekipama koje nisu u Evroligi. Veoma smo ozbiljan tim, zaslužujemo da budemo ovde gde jesmo. U to nema sumnje.
Osmehivao se Todorović zagledajući šarene tribine prelepe arene – posebno spolja – iznad centra Bilbaa.
- U ekipi smo nas šestorica koji smo igrali ovde – kaže momak koji je dve godine proveo među Ljudima u crnom. - Trener je takođe bio ovde. Nadam se da ćemo tako da privučemo navijače da nas podrže. Meni je Bilbao kao druga kuća.
Šta je sa prvom kućom? Onom iz koje je krenuo na ovo potpuno neuobičajeno putovanje.
- Ja sam već od 11. godine u Španiji. Ovde sam tri puta duže nego što sam igrao zajedno u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Generalno, ja sam ovde kao kod kuće.
Koreni su, naravno, negde drugde. Tamo gde dolazi s vremena na vreme.
- Samo tokom leta. Malo Mrkonjić Grad gde su mi roditelji, malo Novi Sad gde mi je brat, pa Beograd...
Bio je daleko od očiju Srbije, jer je kao dečak otišao u Španiju. Unikaha, pa pozajmice, zatim Bilbao, Mursija, Andora i sada Tenerife.. Ali, poziv Aleksandra Đorđevića za kvalifikacione prozore vratio ga je na mapu. Bio je izvanredan u dresu reprezentacije.
- Veliku zaslugu za to ima Sale Đorđević. Da nije bilo njega, nikada ne bih zaigrao za reprezentaciju. To je jasno kao dan! Ali, kada je moja karijera trebalo da napravi odskok, sledeći korak ka ozbiljnijem nivou, nisam imao sreće. Povrede ne mogu da se kontrolišu.
Toliko je bio blizu da je jedan od poslednjih precrtan sa spiska putnika za Svetsko prvenstvo u Kini. Na pomen toga, Todorović se nasmejao:
- Stvarno su teške bile povrede. Prezadovoljan sam što sam u takvoj ekipi, na takvom nivou, a iskreno se nadam da ima još košarke u meni, da mogu još da igram. Samo se nadam da će me zdravlje poslužiti.
Mogao bi večeras i šut da ga posluži. Preko Džoa Reglenda i ostalih energičnih igrača u ljubičastim dresovima. To bi bio pravi povratak na put.
Objasniti roditeljima novu ishranu
Prednji ukršteni ligament levog kolena je stradao tako da je usporio, ali ne i zaustavio karijeru Dejana Todorovića. Naprotiv, povreda ga je promenila.
- Koliko je u početku bilo teško psihički sve izdržati, toliko sam posle očvrsnuo. Mnogo sam se posvetio samom sebi. Poštujem svoje telo i zdravlje više nego ranije.
Ovo je tema, osećamo, na koju ćemo još voditi razgovore sa sjajnim šuterom i raznovrsnim napadačem.
- Generalno, mi igrači ne poštujemo sebe kao što bi trebalo. Odnos prema telu, pripremi, preventivi od povreda... To je mnogo važan segment, ali mi to zanemarujemo. Dok negde ne pukne. Ima mnogo igrača koji vode računa o sebi, ali u Evropi je to, generalno, katastrofalno. Niko ne želi dva meseca tokom leta da radi na sebi, individualno, već idemo na more, opuštamo se...
Sigurno i u Mrkonjić Gradu tokom posete roditeljima, menjaš ishranu – pogađamo Dejana u živac:
- Tu se svađam sa roditeljima stalno, posebno od druge povrede. Ne mogu nikako da razumeju moju ishranu. Kad ja u svojoj kući ne mogu da objasnim, kako ljudima sa strane da dočaram koliko je važno. Ali, korak po korak. Oni su obrazovani ljudi, polako shvataju. Majka želi da se na stolu uvek pojavi domaća hrana, ali ja to polako izbacujem.
Pnini: San je da dečak ponese pehar u Izrael
Na aerodromu u Bilbau, navijači u ljubičastim dresovima i sa šalovima oko vrata. Hapoel Holon imaće, uz Manresu, najveću podršku. I u plej-ofu Lige šampiona se videlo da su fanovi drugog najboljeg izraelskog kluba vezani za tim.
- Videti u Bilbau 1.000 naših navijača je nešto posebno. Holon je porodica - klub, igrači i navijači – pričao je Gan Pnini, kapiten i najiskusniji igrač ekipe.
Posebno im je jedan fan drag.
- Sa sobom smo poveli dete čiji je otac umro pre tri dana. Detetov san je bio da budu ovde, sve su rezervisali da bi nas bodrili, ali... Učinili smo sve što možemo za njega iako znamo da mu je mnogo teško. Naš san je da ponese pehar u Izrael – dodao je izraelski reprezentativac.
Patrik: Podrška Trinkijerija i najvećih protivnika
Ludvigsburg je u neverovatnoj plej-of seriji tukao Kluž pred 10.000 rumunskih navijača. Trećeplasirani tim Bundeslige sa klupe predvodi Džon Patrik koji je objasnio kakvu podršku kolega u Nemačkoj ima:
- Svi mi predstavljamo naše lige. Rekao sam Andrei Trinkijeriju da mu želim sreću u plej-ofu Evrolige. Umalo nisu izbacili Barselonu. Bio je ljubazan, podržao nas je, kazao je pred Kluž da predstavljamo Nemačku. Dobio sam poruke od ogromnog broja protivnika od kojih nisam to mogao da očekujem. Ulm je naš ljuti, veliki rival, ali su poslali poruku podrške. Pričali smo o tome na fajnal-ejtu, da se to ne važi dok ne dođemo na fajnal-for. Sada ovo Evropa gleda i mi smo presrećni – rekao je iskusni američki stručnjak.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
