35. РОЂЕНДАН МАРАТОНА - Стазом Дејана Николића

Када смо 21. априла објавили вест да Дејан Николић није више директор

„Београдског маратона“, већ да ће функцију преузети Дарко Хабуш, за многе је ово било велико изненађење. Од те чињенице почели смо први интервју за „Спортски журнал“ с новим руководиоцем предузећа, које организује истоимени и већ деценијама најмасовнији спортски догађаја по броју активних учесника y Србији, али и много шире.

Како је и зашто, по вашем виђењу, дошло до промене?

-Београдски маратон 15. маја слави 35. рођендан. Претходне две године биле су изузетно тешке за овај догађај. Отказивање, па померање, прилагођавање новој свакодневници изазваној пандемијом и једна свеобухватна неизвесност захтевали су од нас иновативност у решавању изненадних проблема. Баш ти разлози били су главни мотив и покретач промена, за које смо сматрали да су неопходне како би Београдски маратон могао да настави да траје и наредних 35 година - најављује Дарко Хабуш. - Сматрали смо да је Београдском маратону била потребна енергија, која ће донети нове идеје и која ће омогућити да се у наредним годинама оствари зацртани циљ, а то је да буде лидер међу маратонима у региону.

Долази ли, дакле, по ваше мишљењу, до смене генерација?

-Могло би тако да се каже - констатује 40-годишњи Дарко Хабуш. - Нама младима дата је шанса да ентузијазмом, знањем, контактима, новим идејама и стратегијом, наставимо традицију коју је започело руководство, које је и формирало данашњи Београдски маратон. Сигуран сам да није било нимало једноставно 35 година управљати највећом спортском манифестацијом у земљи у свим тешким годинама које су испратиле одржавање Београдског маратона од његовог оснивања попут санкција, бомбардовања, али и ковид кризе.

После вести о смени на врху догађаја јављали су се „Журналу“ читаоци с питањем - ко је Дарко Хабуш и откуда у предузећу „Београдски маратон“? Шта бисте одговорили?

-Каријеру у Београдском маратону започео сам 2014. године, на препоруку професора  доктора Бранка Бошковића, коме сам био сарадник у настави на Факултету за менаџмент у спорту. Подржао је моју идеју да развијем штафетну трку у оквиру Београдског маратона и захваљујући овој категорији до сада је неколико хиљада учесника успешно завршило трку. Данас, после осам година вредног и преданог рада, указана ми је прилика да предводим Београдски маратон с највише и најодговорније позиције и трудићу се да оправдам поверење. Нисам се појавио ниоткуда, али је у сваком случају велики изазов бити директор најмасовније спортске манифестације у својој земљи. То је част и привилегија, у спорту сам читав живот и ово ћу радити пуним срцем.

Дејан Николић је многима синоним за Београдски маратон. Под његовим руководством од 1990. до овог 35. издања, догађај је добио многа веома значајна признања. Тако поред осталог једини додељује трофеј „Фред Либоу“, постао је Манифестација од изузетног значаја за Београд, добио је од АИМС-а највеће признање за Друштвени утицај... Хоће ли Дејан Николић остати у ваше тиму?

-Свакако да је највећи легат Дејана Николића оснивање „Београдског маратона“. Рођењем идеје пре 35 година, требало је имати доста храбрости, визије и енергије како би се нешто што је данас симбол Београда, остварило. Оно што је Дејан Николић постигао свима нама може да буде водиља, колико енергије треба да уложимо у свој рад, како би ова манифестација и наредних 35 година могла даље да расте. Што се тиче даљег Дејановог ангажмана, то ће бити заједничка одлука органа организације, али нам је свакако од изузетног значаја његова помоћ у одржавању добрих односа с другим светским маратонима, али и даљем етаблирању Београдског маратона на међународном нивоу. Београдски маратон је присутан и као пријатељ, и као излагач на великом броју светских маратона и планирамо у будућности да ту листу још више проширимо.

Какви су вам планови за будућност догађаја?

-Мој први задатак је задовољство тркача. Све што радимо, чинимо како би након трке утисак тркача био такав да пожеле поново да дођу и истрче баш Београдски маратон. Данас је конкуренција маратона велика и није лако бити један од маратона који тркачи одаберу, од само неколико, који ће истрчати те године. Уколико успемо да се својим квалитетом изборимо да привучемо још већи број  регионалних тркача, лично бих био веома задовољан. Мислим да несумњиво треба да пратимо шта раде велики светски маратони, у смислу новитета које желимо да имплементирамо и код нас, али да желимо пре свега да будемо лидер у региону. Сматрам да Београд може највише да пружи учесницима у сваком смислу. Како бисмо у томе успели, потребне су велике структурне промене, постављање нове дугогодишње стратегије развоја, која ће нам помоћи да идемо у корак са изузетно квалитетним догађајима који се одржавају у региону.