35. ROĐENDAN MARATONA - Stazom Dejana Nikolića

Kada smo 21. aprila objavili vest da Dejan Nikolić nije više direktor

„Beogradskog maratona“, već da će funkciju preuzeti Darko Habuš, za mnoge je ovo bilo veliko iznenađenje. Od te činjenice počeli smo prvi intervju za „Sportski žurnal“ s novim rukovodiocem preduzeća, koje organizuje istoimeni i već decenijama najmasovniji sportski događaja po broju aktivnih učesnika y Srbiji, ali i mnogo šire.

Kako je i zašto, po vašem viđenju, došlo do promene?

-Beogradski maraton 15. maja slavi 35. rođendan. Prethodne dve godine bile su izuzetno teške za ovaj događaj. Otkazivanje, pa pomeranje, prilagođavanje novoj svakodnevnici izazvanoj pandemijom i jedna sveobuhvatna neizvesnost zahtevali su od nas inovativnost u rešavanju iznenadnih problema. Baš ti razlozi bili su glavni motiv i pokretač promena, za koje smo smatrali da su neophodne kako bi Beogradski maraton mogao da nastavi da traje i narednih 35 godina - najavljuje Darko Habuš. - Smatrali smo da je Beogradskom maratonu bila potrebna energija, koja će doneti nove ideje i koja će omogućiti da se u narednim godinama ostvari zacrtani cilj, a to je da bude lider među maratonima u regionu.

Dolazi li, dakle, po vaše mišljenju, do smene generacija?

-Moglo bi tako da se kaže - konstatuje 40-godišnji Darko Habuš. - Nama mladima data je šansa da entuzijazmom, znanjem, kontaktima, novim idejama i strategijom, nastavimo tradiciju koju je započelo rukovodstvo, koje je i formiralo današnji Beogradski maraton. Siguran sam da nije bilo nimalo jednostavno 35 godina upravljati najvećom sportskom manifestacijom u zemlji u svim teškim godinama koje su ispratile održavanje Beogradskog maratona od njegovog osnivanja poput sankcija, bombardovanja, ali i kovid krize.

Posle vesti o smeni na vrhu događaja javljali su se „Žurnalu“ čitaoci s pitanjem - ko je Darko Habuš i otkuda u preduzeću „Beogradski maraton“? Šta biste odgovorili?

-Karijeru u Beogradskom maratonu započeo sam 2014. godine, na preporuku profesora  doktora Branka Boškovića, kome sam bio saradnik u nastavi na Fakultetu za menadžment u sportu. Podržao je moju ideju da razvijem štafetnu trku u okviru Beogradskog maratona i zahvaljujući ovoj kategoriji do sada je nekoliko hiljada učesnika uspešno završilo trku. Danas, posle osam godina vrednog i predanog rada, ukazana mi je prilika da predvodim Beogradski maraton s najviše i najodgovornije pozicije i trudiću se da opravdam poverenje. Nisam se pojavio niotkuda, ali je u svakom slučaju veliki izazov biti direktor najmasovnije sportske manifestacije u svojoj zemlji. To je čast i privilegija, u sportu sam čitav život i ovo ću raditi punim srcem.

Dejan Nikolić je mnogima sinonim za Beogradski maraton. Pod njegovim rukovodstvom od 1990. do ovog 35. izdanja, događaj je dobio mnoga veoma značajna priznanja. Tako pored ostalog jedini dodeljuje trofej „Fred Libou“, postao je Manifestacija od izuzetnog značaja za Beograd, dobio je od AIMS-a najveće priznanje za Društveni uticaj... Hoće li Dejan Nikolić ostati u vaše timu?

-Svakako da je najveći legat Dejana Nikolića osnivanje „Beogradskog maratona“. Rođenjem ideje pre 35 godina, trebalo je imati dosta hrabrosti, vizije i energije kako bi se nešto što je danas simbol Beograda, ostvarilo. Ono što je Dejan Nikolić postigao svima nama može da bude vodilja, koliko energije treba da uložimo u svoj rad, kako bi ova manifestacija i narednih 35 godina mogla dalje da raste. Što se tiče daljeg Dejanovog angažmana, to će biti zajednička odluka organa organizacije, ali nam je svakako od izuzetnog značaja njegova pomoć u održavanju dobrih odnosa s drugim svetskim maratonima, ali i daljem etabliranju Beogradskog maratona na međunarodnom nivou. Beogradski maraton je prisutan i kao prijatelj, i kao izlagač na velikom broju svetskih maratona i planiramo u budućnosti da tu listu još više proširimo.

Kakvi su vam planovi za budućnost događaja?

-Moj prvi zadatak je zadovoljstvo trkača. Sve što radimo, činimo kako bi nakon trke utisak trkača bio takav da požele ponovo da dođu i istrče baš Beogradski maraton. Danas je konkurencija maratona velika i nije lako biti jedan od maratona koji trkači odaberu, od samo nekoliko, koji će istrčati te godine. Ukoliko uspemo da se svojim kvalitetom izborimo da privučemo još veći broj  regionalnih trkača, lično bih bio veoma zadovoljan. Mislim da nesumnjivo treba da pratimo šta rade veliki svetski maratoni, u smislu noviteta koje želimo da implementiramo i kod nas, ali da želimo pre svega da budemo lider u regionu. Smatram da Beograd može najviše da pruži učesnicima u svakom smislu. Kako bismo u tome uspeli, potrebne su velike strukturne promene, postavljanje nove dugogodišnje strategije razvoja, koja će nam pomoći da idemo u korak sa izuzetno kvalitetnim događajima koji se održavaju u regionu.