Дејан Станковић је попут Милорада Мише Павића и Славољуба Муслина дошао до треће тренерске титуле са Црвеном звездом, а после освајања трофеја присетио се тешких тренутака.
- Свашта ми се мотало по глави прошле године на лето. Хвала богу да сам остао, Делијама и клубу на поверењу, играчима и мом стручном штабу, стали су иза мене. Није било лако. После тога Сурдулица, децембар и минус пет, зато је ова година посебна, Била је најтежа у последњих пет, али и најлепша, јер се играло до последњег минута. Желели смо сви да испишемо историју и да направимо озбиљан преокрет који ће се препричавати. Успели смо да скупимо снаге, одрадимо феноменалне припреме, само ми знамо кроз шта смо пролазили – истакао је Дејан Станковић.
Препричао је и детаљ по завршетку јесењег дела сезоне:
- Видео сам се са Звезданом Терзићем 19. децембра на Светог Николу, на стадиону Звезде. Била је недеља, шест поподне, сами нас двојица. Озбиљан и директан састанак, исто тако и тежак, детаље нећу износити, али после њега смо устали, загрлили се, пружили руку један другом. Успели смо да испишемо историју.
Партизанова предност од пет бодова била је озбиљна претња за Црвену звезду, али направљен је пролећни преокрет.
- Пре свега требало је да убедиш себе да то можеш да урадиш, после тога играче, као и навијаче и клуб. Видели сте и сами кореографију на дербију, значи да су веровали, то ти даје снагу. Како да одустанеш, немаш право, идеш до краја. Тако је и било, препоносан сам на све око себе, на сваког човека који је био поред мене, стручни штаб, Звездана Терзића, Митра Мркелу, нашег председника Светозара Мијаиловића, легенду Драгана Џајића, још једну Звездину звезду, Владимира Петровића Пижона, на све који су били ту. Сваки њихов савет злата је вредан, они су људи прошли деценије овде у Црвеној звезди и знају како је губити и знају и како је добити.
Наставио је Станковић да се присећа незгодних тренутака:
- У децембру и кад сам отишао на одмор нисам проговарао до 3. јануара, једноставно сам морао да преболим. Онда је кренуло све од Божића. Фамилија уливала огромну енергију, видели су ме, пустили ме да дођем себи уз њихову помоћ и подршку, како Ане, тако и момака. После Црвене звезде не морам да будем тренер више никада, само ме радује што се све више приближавамо речима Синише Михајловића, ако се неко сећа његовог интервјуа када је рекао: „Нека Деки остане десет година, па ћу ја онда доћи после њега“. Идемо добрим путем.
Честитао је Станковић играчима:
- Одрадили су сезону максимално и на врхунском нивоу. Веровали су и када многи нису. Почели смо ово бајковито пролеће и само ми знамо кроз шта смо прошли. Нисам излазио да то причам, трпели смо, у себи сам трпео. Могао бих да ставим у исту раван Шериф и нерешени резултат против Сурдулице, где смо отишли на минус пет. Било је феноменално на крају. Исцрпела ме и исцедила утакмица са Вождовцем, свашта ти пролази кроз главу. Притисак се осећао, пробао сам да пренесем играчима искуство које сам имао ја, када сам играо фудбал пре „сто” година, три скудета сам узео у другом полувремену. Морамо да будемо спремни од јула до краја маја, за сваку лопту, нема опуштања – закључио је Станковић.
МЕДАЉУ ПОКЛОНИО ДЕЛИЈАМА
Одмах после пријема медаље, Станковић је отрчао до северне трибине и поклонио је Делијама.
- Ово је ваша медаља, свих вас Делија. Да вас није било, не бих имао шансе да је освојим. Хвала вам на свему, веровали сте и кад многи нису. Пеђа, дај медаљу неком малом делији да зна шта треба да уради велики како би Звезда ишла напред. Нека уче од вас. Хвала вам пуно – обратио се Станковић навијачима Црвене звезде са северне трибине.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
