Dejan Stanković je poput Milorada Miše Pavića i Slavoljuba Muslina došao do treće trenerske titule sa Crvenom zvezdom, a posle osvajanja trofeja prisetio se teških trenutaka.
- Svašta mi se motalo po glavi prošle godine na leto. Hvala bogu da sam ostao, Delijama i klubu na poverenju, igračima i mom stručnom štabu, stali su iza mene. Nije bilo lako. Posle toga Surdulica, decembar i minus pet, zato je ova godina posebna, Bila je najteža u poslednjih pet, ali i najlepša, jer se igralo do poslednjeg minuta. Želeli smo svi da ispišemo istoriju i da napravimo ozbiljan preokret koji će se prepričavati. Uspeli smo da skupimo snage, odradimo fenomenalne pripreme, samo mi znamo kroz šta smo prolazili – istakao je Dejan Stanković.
Prepričao je i detalj po završetku jesenjeg dela sezone:
- Video sam se sa Zvezdanom Terzićem 19. decembra na Svetog Nikolu, na stadionu Zvezde. Bila je nedelja, šest popodne, sami nas dvojica. Ozbiljan i direktan sastanak, isto tako i težak, detalje neću iznositi, ali posle njega smo ustali, zagrlili se, pružili ruku jedan drugom. Uspeli smo da ispišemo istoriju.
Partizanova prednost od pet bodova bila je ozbiljna pretnja za Crvenu zvezdu, ali napravljen je prolećni preokret.
- Pre svega trebalo je da ubediš sebe da to možeš da uradiš, posle toga igrače, kao i navijače i klub. Videli ste i sami koreografiju na derbiju, znači da su verovali, to ti daje snagu. Kako da odustaneš, nemaš pravo, ideš do kraja. Tako je i bilo, preponosan sam na sve oko sebe, na svakog čoveka koji je bio pored mene, stručni štab, Zvezdana Terzića, Mitra Mrkelu, našeg predsednika Svetozara Mijailovića, legendu Dragana Džajića, još jednu Zvezdinu zvezdu, Vladimira Petrovića Pižona, na sve koji su bili tu. Svaki njihov savet zlata je vredan, oni su ljudi prošli decenije ovde u Crvenoj zvezdi i znaju kako je gubiti i znaju i kako je dobiti.
Nastavio je Stanković da se priseća nezgodnih trenutaka:
- U decembru i kad sam otišao na odmor nisam progovarao do 3. januara, jednostavno sam morao da prebolim. Onda je krenulo sve od Božića. Familija ulivala ogromnu energiju, videli su me, pustili me da dođem sebi uz njihovu pomoć i podršku, kako Ane, tako i momaka. Posle Crvene zvezde ne moram da budem trener više nikada, samo me raduje što se sve više približavamo rečima Siniše Mihajlovića, ako se neko seća njegovog intervjua kada je rekao: „Neka Deki ostane deset godina, pa ću ja onda doći posle njega“. Idemo dobrim putem.
Čestitao je Stanković igračima:
- Odradili su sezonu maksimalno i na vrhunskom nivou. Verovali su i kada mnogi nisu. Počeli smo ovo bajkovito proleće i samo mi znamo kroz šta smo prošli. Nisam izlazio da to pričam, trpeli smo, u sebi sam trpeo. Mogao bih da stavim u istu ravan Šerif i nerešeni rezultat protiv Surdulice, gde smo otišli na minus pet. Bilo je fenomenalno na kraju. Iscrpela me i iscedila utakmica sa Voždovcem, svašta ti prolazi kroz glavu. Pritisak se osećao, probao sam da prenesem igračima iskustvo koje sam imao ja, kada sam igrao fudbal pre „sto” godina, tri skudeta sam uzeo u drugom poluvremenu. Moramo da budemo spremni od jula do kraja maja, za svaku loptu, nema opuštanja – zaključio je Stanković.
MEDALjU POKLONIO DELIJAMA
Odmah posle prijema medalje, Stanković je otrčao do severne tribine i poklonio je Delijama.
- Ovo je vaša medalja, svih vas Delija. Da vas nije bilo, ne bih imao šanse da je osvojim. Hvala vam na svemu, verovali ste i kad mnogi nisu. Peđa, daj medalju nekom malom deliji da zna šta treba da uradi veliki kako bi Zvezda išla napred. Neka uče od vas. Hvala vam puno – obratio se Stanković navijačima Crvene zvezde sa severne tribine.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
