Одлука Александра Драговића да пре годину дана из Немачке дође у Црвену звезду изазвала је велику пажњу. Како би испунио жељу и себи и деди због кога је заволео клуб са Маракане, решио је да иде на нижи степен такмичења. Био је свестан да ризикује и гори статус у репрезентацији Аустрије, што се сада и дешава. Ипак, момак српске крви из Беча нема за чим да жали, закључио је сезону освајањем дупле круне.
У тренуцима кад је слика његовог задовољства у Црвеној звезди и одлука да не оде после једне сезоне, у разговору са новинарском клупске телевизије Татјаном Шајковић причао је о дечачким данима, демонстрирао скромност...Питања су постављана без персирања, па ће тако бити и преношена.
- Добро се зна да сам због деде заволео Звезду. Кад је узела Куп шампиона у Барију он је био тамо, на телевизији у нашој кући нису се пропуштале утакмице.
Каква су ти прва сећања на Звезду?
- Фасцинантно ми је увек било да гледам навијаче, упоредим како је у односу на мечеве Аустрије и Рапида. Овде је лепши амбијент, био сам срећан кад сам на стадиону.
Никад арогантан
Јеси ли се некада правио важан као тинејџер у друштву јер играш фудбал боље од вршњака?
- Не. Сви имамо две ноге и руке, кувамо водом. Сви смо људи, морамо да се поштујемо. Неко је бољи у фудбалу, други у математици. Било би досадно да су сви арогантни.
Шале због говора
Колико си задовољан напретком у учењу српског језика?
- Никако. Напредујем, али нисам задовољан. Да није било деде да причамо на српском раније, вероватно бих знао само да бројим од један до десет. Моја ће кућа по завршетку каријере бити у Аустрији, а тамо причам на немачком.
Има ли шала у екипи око говора?
- Сви се шале, а највише Борјан.
Сањао си да једног дана будеш ти доле на терену?
- Као клинац нисам ни веровао да ћу бити фудбалер. Сви смо тренирали, желели да успемо, али логично је да тада и сумњаш. Да нисам постао професионалац, био бих на улици. Нисам био најбољи у школи...
Није, ипак, било негативних оцена у школи?
- Све ми се у животу врти око фудбала. Нисам учио много, ни јурио петице, четворка ми је увек била довољна. Волео сам само да играм у парку фудбал, десет сати дневно трчао за лотом.
Имао си подршку породице да постанеш фудбалер?
- Хвала богу, мама, деда и баба и се подржавали. Возили су ме на тренинге, није било „плана Б“, него само да постанем фудбалер.
Колико сте времена проводили у Србији као дете?
- Нисам много. Аустрија ми је кућа, тамо сам одрастао. Нисам био често и сваке године овде. Волим Србију због деде и бабе, али тамо ћу живети.
Шта је разлика између Србије и Аустрије?
- Ако ти мајстор каже да је ту у 9 сати, онда је тако. А, овде, можда дође следећег дана и то пијан. Волим и овдашњи менталитет, опуштеније је. Требало би и Аустријанци то да виде. Добро је што имам српску крв, а аустријски менталитет.
Професионалне навике стекао си још као дете?
- Кад сам имао 14 година, у академији Аустрије 90 километара од Беча живели смо као у затвору. Мора и кроз то да се прође. Деда ми је био строг. Нисам смео да излазим. Наравно, гледаш жене, волиш да се проведеш, али викендом сам ишао само на пиће и у 9 кући на спавање. Ваљда ћу после фудбала да уживам. Ха, ха...Живот је кратак, свако мора да гледа свој да организује. Изабрао сам да будем фудбалер, а онда је немогуће да сваке суботе јуриш жене и будеш топ на терену. Каријера траје само петнаестак година...
Ни данас не одступате од принципа?
- Можда претерујем у дисциплини и аустријском систему, требало би да научим да будем мало опуштенији. Волим тачност. Ако смо рекли да идемо на вечеру у 8, девојка мора у 8 да буде спремна. Нема минут касније. Такав сам...
Кад устајеш?
- Врло рано, око пола 7. Тако је због кућног љубимца. Купио сам га највише да би деда шетао, али највише обавеза око њега имам ја. После устајања обавезна је кафа, па извођење пса, дођем тако себи и спреман сам за цео дан.
Какав си у кухињи?
- Такав да бих вероватно запалио стан кад бих кувао. Ха, ха...
Важан сегмент успеха у спорту је и начин исхране?
- Пазим на храну, пошто сам тип да одмах добијем на килажи и види се кад не водим рачуна. Не могу, наравно, само да једем салату, мора и пица понекад. Попију се два пива кад направимо велику победу...Ако не будем водио рачуна, после фудбала ћу имати 150 кила.
Какав си кад резултати нису добри?
- То знају моја девојка, баба и деда. Тежак сам тип кад сам повређен, такође и кад не одиграм добро.
Навијачи те заустављају за фотографисање, колико прија популарност?
- Сликамо се, али нисам ја бољи од њих. И они и ја смо људи. Никад нећу да глумим, такав сам какав сам. Ногама сам на земљи, бићу такав и после играња фудбала.
Скромност је врлина, али некада и кочница?
- Можда је и мана. Рибе у хороскопу су такве. Некада није добро да се трудиш да помогнеш свима. Ја сам имао срећу да породица стане иза мене, на жалост немају сва деца прилику. Надам се да ћу и ја бити најбољи родитељ.
Више сам у купатилу од девојке
Дуга коса је већ дуже време део твог имиџа?
- Све сам испробавао, па дошао до дугачке косе. Фарбао сам се и у плаво, а видећу докле ћу овако. Можда док не будем ћелав. Ха, ха...
Ко проводи више времена у купатилу пред излазак, ви или девојка?
- Ја сам чак дуже у купатилу него она. Волим да је све перфектно, па и коса.
А, како реагујеш кад се распадне фризура на терену?
- Небитно је то на тренингу и утакмицама, тада је фокус да играм добро.
И родиш се и умреш без пара
Доста си зарадио од фудбала?
- Нико ми није ништа поклонио, све сам заслужио радом. Паре јесу битне, али родили смо се без новца и умрећемо без њега. Живот је само један, мора да се организује.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
