Odluka Aleksandra Dragovića da pre godinu dana iz Nemačke dođe u Crvenu zvezdu izazvala je veliku pažnju. Kako bi ispunio želju i sebi i dedi zbog koga je zavoleo klub sa Marakane, rešio je da ide na niži stepen takmičenja. Bio je svestan da rizikuje i gori status u reprezentaciji Austrije, što se sada i dešava. Ipak, momak srpske krvi iz Beča nema za čim da žali, zaključio je sezonu osvajanjem duple krune.
U trenucima kad je slika njegovog zadovoljstva u Crvenoj zvezdi i odluka da ne ode posle jedne sezone, u razgovoru sa novinarskom klupske televizije Tatjanom Šajković pričao je o dečačkim danima, demonstrirao skromnost...Pitanja su postavljana bez persiranja, pa će tako biti i prenošena.
- Dobro se zna da sam zbog dede zavoleo Zvezdu. Kad je uzela Kup šampiona u Bariju on je bio tamo, na televiziji u našoj kući nisu se propuštale utakmice.
Kakva su ti prva sećanja na Zvezdu?
- Fascinantno mi je uvek bilo da gledam navijače, uporedim kako je u odnosu na mečeve Austrije i Rapida. Ovde je lepši ambijent, bio sam srećan kad sam na stadionu.
Nikad arogantan
Jesi li se nekada pravio važan kao tinejdžer u društvu jer igraš fudbal bolje od vršnjaka?
- Ne. Svi imamo dve noge i ruke, kuvamo vodom. Svi smo ljudi, moramo da se poštujemo. Neko je bolji u fudbalu, drugi u matematici. Bilo bi dosadno da su svi arogantni.
Šale zbog govora
Koliko si zadovoljan napretkom u učenju srpskog jezika?
- Nikako. Napredujem, ali nisam zadovoljan. Da nije bilo dede da pričamo na srpskom ranije, verovatno bih znao samo da brojim od jedan do deset. Moja će kuća po završetku karijere biti u Austriji, a tamo pričam na nemačkom.
Ima li šala u ekipi oko govora?
- Svi se šale, a najviše Borjan.
Sanjao si da jednog dana budeš ti dole na terenu?
- Kao klinac nisam ni verovao da ću biti fudbaler. Svi smo trenirali, želeli da uspemo, ali logično je da tada i sumnjaš. Da nisam postao profesionalac, bio bih na ulici. Nisam bio najbolji u školi...
Nije, ipak, bilo negativnih ocena u školi?
- Sve mi se u životu vrti oko fudbala. Nisam učio mnogo, ni jurio petice, četvorka mi je uvek bila dovoljna. Voleo sam samo da igram u parku fudbal, deset sati dnevno trčao za lotom.
Imao si podršku porodice da postaneš fudbaler?
- Hvala bogu, mama, deda i baba i se podržavali. Vozili su me na treninge, nije bilo „plana B“, nego samo da postanem fudbaler.
Koliko ste vremena provodili u Srbiji kao dete?
- Nisam mnogo. Austrija mi je kuća, tamo sam odrastao. Nisam bio često i svake godine ovde. Volim Srbiju zbog dede i babe, ali tamo ću živeti.
Šta je razlika između Srbije i Austrije?
- Ako ti majstor kaže da je tu u 9 sati, onda je tako. A, ovde, možda dođe sledećeg dana i to pijan. Volim i ovdašnji mentalitet, opuštenije je. Trebalo bi i Austrijanci to da vide. Dobro je što imam srpsku krv, a austrijski mentalitet.
Profesionalne navike stekao si još kao dete?
- Kad sam imao 14 godina, u akademiji Austrije 90 kilometara od Beča živeli smo kao u zatvoru. Mora i kroz to da se prođe. Deda mi je bio strog. Nisam smeo da izlazim. Naravno, gledaš žene, voliš da se provedeš, ali vikendom sam išao samo na piće i u 9 kući na spavanje. Valjda ću posle fudbala da uživam. Ha, ha...Život je kratak, svako mora da gleda svoj da organizuje. Izabrao sam da budem fudbaler, a onda je nemoguće da svake subote juriš žene i budeš top na terenu. Karijera traje samo petnaestak godina...
Ni danas ne odstupate od principa?
- Možda preterujem u disciplini i austrijskom sistemu, trebalo bi da naučim da budem malo opušteniji. Volim tačnost. Ako smo rekli da idemo na večeru u 8, devojka mora u 8 da bude spremna. Nema minut kasnije. Takav sam...
Kad ustaješ?
- Vrlo rano, oko pola 7. Tako je zbog kućnog ljubimca. Kupio sam ga najviše da bi deda šetao, ali najviše obaveza oko njega imam ja. Posle ustajanja obavezna je kafa, pa izvođenje psa, dođem tako sebi i spreman sam za ceo dan.
Kakav si u kuhinji?
- Takav da bih verovatno zapalio stan kad bih kuvao. Ha, ha...
Važan segment uspeha u sportu je i način ishrane?
- Pazim na hranu, pošto sam tip da odmah dobijem na kilaži i vidi se kad ne vodim računa. Ne mogu, naravno, samo da jedem salatu, mora i pica ponekad. Popiju se dva piva kad napravimo veliku pobedu...Ako ne budem vodio računa, posle fudbala ću imati 150 kila.
Kakav si kad rezultati nisu dobri?
- To znaju moja devojka, baba i deda. Težak sam tip kad sam povređen, takođe i kad ne odigram dobro.
Navijači te zaustavljaju za fotografisanje, koliko prija popularnost?
- Slikamo se, ali nisam ja bolji od njih. I oni i ja smo ljudi. Nikad neću da glumim, takav sam kakav sam. Nogama sam na zemlji, biću takav i posle igranja fudbala.
Skromnost je vrlina, ali nekada i kočnica?
- Možda je i mana. Ribe u horoskopu su takve. Nekada nije dobro da se trudiš da pomogneš svima. Ja sam imao sreću da porodica stane iza mene, na žalost nemaju sva deca priliku. Nadam se da ću i ja biti najbolji roditelj.
Više sam u kupatilu od devojke
Duga kosa je već duže vreme deo tvog imidža?
- Sve sam isprobavao, pa došao do dugačke kose. Farbao sam se i u plavo, a videću dokle ću ovako. Možda dok ne budem ćelav. Ha, ha...
Ko provodi više vremena u kupatilu pred izlazak, vi ili devojka?
- Ja sam čak duže u kupatilu nego ona. Volim da je sve perfektno, pa i kosa.
A, kako reaguješ kad se raspadne frizura na terenu?
- Nebitno je to na treningu i utakmicama, tada je fokus da igram dobro.
I rodiš se i umreš bez para
Dosta si zaradio od fudbala?
- Niko mi nije ništa poklonio, sve sam zaslužio radom. Pare jesu bitne, ali rodili smo se bez novca i umrećemo bez njega. Život je samo jedan, mora da se organizuje.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
