Булут: Заувек жал за златом на ОИ; жао ми је што ми КСС није дао одрешене руке

Пионир баскета 3x3 на овим просторима и без сваке сумње најбољи репрезент Србије у овом спорту у свету Душан Домовић Булут допутовао је у Чикаго, где се припрема за своје друго узастопно учешће у БИГ 3 лиги, најквалитетнијем светском такмичењу.

Прошле године био је први Европљанин који је учествовао у овој лиги, а захваљујући сјајним партијама указана му је част да ове сезоне, која стартује 19. јуна, буде капитен екипе Елијенса и заједно са тренером Риком Махорном, бившим играчем Детроит Пистонса и чланом Куће славних изабере тим.

Иако је у богатој каријери освојио прегршт трофеја, међу којима четири злата на Светским и два најсјајнија одличја на Европским првенствима, а дуго времена био је најбољи баскеташ на ФИБА ранг листи, жал за златом на Олимпијским играма у Токију и даље постоји.

– Морам да признам да ме то и даље боли. Пропустио сам шансу. Момци који су сада у националном тиму имаће прилику да то исправе, ја очигледно нећу. То је нешто што ће ме "прогањати" и заувек остати у неком делу мог мозга као нешто што нисам успео да остварим, а силно сам желео. Не могу да будем незадовољан, јер сам одликован олимпијац, али та златна медаља била је сан нас четворице када смо почели да се бавимо овим спортом. Дочекали смо да баскет 3x3 постане део олимпијске породице спортова и зато сваки пут кад помислим на Токио имам горак укус и осећај неке нелагоде, али шта је ту је – рекао је Булут.

Иако има 36 година и даље је у врхунској форми о чему сведочи и велики међународни турнир Риму који је Булут освојио са Новим Садом, у свом препознатљивом стилу, погодивши тројку у последњој секунди великог финала.

Ипак, Домовић Булут више није део репрезентације Србије.

– Кошаркашки савез Србије ми се захвалио на услугама. Окренули су се другим играчима и методима. Увек сам имао жељу да играм за државни тим. То сам доказао неборјано пута, превасходно кад је баскет 3x3 као спорт био још у повоју, кад се играло без икакве надокнаде, нисам пропуштао ниједно такмичење – каже Булут и потом објашњава:

– Оно што ме је мало погодило је чињеница да смо уз помоћ мог начина рада, приступа и метода стигли ту где јесмо, да смо најтрофејнија баскеташка нација на свету. Ако је већ тако, жао ми је да, ако су у КСС већ знали да ће Олимпијске игре у Токију бити моје последње такмичење у националном тиму, зашто ми нису дали одрешене руке да водим тим онако како сам мислио да је најбоље. Не замерам ником ништа, нити кривим било кога. Ако би неког требало да кривим, могао бих само себе што нисам успео да урадим бољи посао и што ни у једном тренутку нисам осетио дату одговорност, нити подршку да будем оно што јесам – закључио је је Домовић Булут.

Занимљиво је истаћи да је Домовић Булут наставио је са организовањем кампова у Новом Саду у Египту, а био је члан познатог „Крос-овер“ Харвард семестра за спортски бизнис, у коме је учествовало око тридесетак спортиста међу којима Бојан Богдановић, Данило Галинари, као бројне бивше НБА и НФЛ звезде.