ИЗ НЕУТРАЛНОГ УГЛА – Косановић: Звезда првак, остали немају шта да траже

Вождовац и Нови Пазар сутра отвориће 17. сезону од осамостаљења Србије. Некад би била вест достојна порођајног узбуђења родитеља и блиског им окружења, данас само дневне информације.

Разлози су бројни и непробојни, ускогрудни и неретко опскурни.

Отуд све малобројнији љубитељи овдашњег фудбала прижељкују барем за гол и асистенцију – а, тек за мајсторију - квалитетније лоптање од прошлосезонског; док све безгласнији стручњаци од рапидно опадајућег угледа увијено процењују екипне и индивидуалне квалитете и, као по команди, громко најављују допадљиво и забавно такмичење. 

Не и Милорад Косановић, тренер од заната ванреднога.

Елем, разочаран овофудбалском збиљом себи својствено некуртоазно и уједљиво отворено прича у новинарско перо, не као већма колега у одабраном друштву кад се човек склања у пиће, назубљено открива овосезонска очекивања и (не)занимљив маратон Црвене звезде у одбрани оба домаћа трофеја. 

- Звезда је колико данас првак државе, преостали немају шта да траже – ауторитативно тврди чувени Чика Миша.- Најизбалансиранији тим има у поређењу с конкурентима, моћнију логистику. Зато и не можемо да очекујемо висок квалитет лигашког фудбала. С друге стране, интересантност гледања би могли да увећају Партизанов тим на нижем нивоу од прошлогодишњег и на то реакција Чукаричког. Војводина је као нешто порадила на јачању клуба и екипе, али неубедљиво... мени. Остали су подједнако слаби, бориће се за преостала места. А, ови што су ушли у лигу и они што су у минулој сезони једва остали – за останак у елитном рангу.  

Косановићевом ставу у прилог никад краћа пауза између сезона, четворонедељне инстант припреме, квантитативно оптерећени тимови и преполовљени омладински прерано преведени у сениорски фудбал и осека врсних странаца у оволетњем прелазном року. 

- Све је збрзано, да. Али, ако знате да радите, много тога може да се предупреди и превазиђе. Изузев тропске врелине чак и у ноћним утакмицама потрошња играча је енормна, да не кажем – ужасна! Сматрам да горепоменуто неће капитално утицати на ово о чему причамо, можда хоће у клубовима без ваљано одрађених припрема и пренесених навика играча из слабије рангираних лига. Што се досад малопридошлих странаца тиче, мислим да су неимање новца и времена за озбиљно праћење учинили своје. И, паметније је што су стали... 

И, зашишта као тек активирана „крагујевка”!

- Ово што је куповано у последње две-три године је страшно, најблаже речено. Паре бачене низашта... језиво, збиља. Тек лакрдија с „бонусима”?! Пропаст, у најави! Само фудбалске аналфабете и трговци децом могу да заговарају статус стартера у првом тиму на основу младих година, искључиво. Играчку неусавршеност најчешће скупо плате у иностраном клубу, трају колико и уговор. Потом врате у Србију, не могу да играју негде друго.

Дубок уздах и жал за младошћу...

- Своједобно су младу и омладинску репрезентацију с клупе водили Миљанић, Ивић, Топлак, Ненковић... а, ко данас? „Но нејм”, тренери! Нико са озбиљном биографијом, тренерском. Зато смо и неславно прошли у квалификацијама, омладинци на жуте картоне отишли на европско првенство и били последњи у групи. Сви би дакле хтели одмах да воде Звезду, Партизан или репрезентацију. Тако не иде, у уређеним земљама – не може.

И пикантна опаска, уз чујно чуђење: 

- Ко бригу води о селекцијама у ФС Србије? Лазетић, је л` тако? Како побогу директор, а без иједне релевантне струковне референце!? Ето, не знам и на коју фору је Крстајић постао селектор Бугарске!? Знате ли ви, можда? Ја, не... и, с оволико година ха, ха...

Бајаги подсећање на већ од употребе изанђалу матрицу: тренере у несређене клубове и савезе доводе људи, а не резултати, није допринело расветљавању кадровске загонетке већ само убрзало крај најаве нове сезоне из неутралног угла – тренера многих тренера.